Delo

БОРБА ОКО ИДЕЈЕ 0 СТВОРЕЊУ СВЕТА 53 земља, тек доцније, треће, органски живот на њој, четврто човек, као њен највишп продукат, и најзад пето, душа, као нарочито нематеријално биће. Тако се нижу у историјском реду: испитивања космолошког, геолошког, биолошког, антрополошког и психолошког развића. Прво опширније космолошко учење о развнћу поклонио нам је 1755. чувенн философ-критичар Емануел Кант у свом величанственом делу, које је написао као младић, а које носи назив: „Општа исторпја природе и теорија неба, пли покушај о уређењу и механичком пореклу целе васионске зграде, обрађен по Њутновнм основним законима.“ Тај знаменити сппс изашао је анониман и био је посвећен Фридриху Великом, до чијих очију није ни дошао; у опште мало је ко на то дело и обраћао пажњу, оно би у брзо сасвим заборављено, и тек 90 година доцннје изнесе га понова на свет Александар Хумболт. Имајте науму да је у наслову наглашено механичко порекло света и Њутнови основни закони, а тиме је јасно изражен и строго монистичкн карактер целе космогеније и безизузетна важност природнпх закона. До душе и овде говори Кант много о богу, његовој мудрости и свемоћности; али његова свемоћност ограничава се на томе, што је бог једном створио непроменљпво сталне природне законе, и сада, везан за њих, само посредством и на основу њих дела. Дуализам, који се доцније тако карактеристично појавио код овог кенигсбершког светског мудраца, не игра овде још никакву велику улогу. Јасније, консеквентније, и у исто време строго математички засновано, појавило се четрдесет година доцније природно развиће васионе у достојној дивљења „Месатцие се1ез1е“ од Пјера Лапласа; његово популарно „ЕхрозШоп с1и зуз1ете с!и топс1е“ (1796) разорило је до корена све дотадање мите о створењу, — а у првом реду Мојсијеву исторнју створења из библије. Билоје н поштено и конзеквентно, кад је на питање Наполеона I.: „Које је место остало богу у његовом рођеном систему света?“ његов министав унутрашњих дела, ново почаствовани гроф и канцелар сената Лаплас, просто одговорио: „Сире, та ми неоснована хипотеза ништа не треба.“ (Каквих по некад чудних министара има!)1 Бистро око хришћанске цркве приметило је наравно одмах, да је овом монистичном, сад већ опште признатом теоријом раз1 Лаплас и моппзам. Ортодоксне новпне помучиле су се ту скоро да порекну славну атепстпчку псповест велпког Лапласа, која је само