Delo

БОРБА ОКО ИДЕЈЕ 0 СТВОРЕЊУ СВЕТА 55 модерну историју наше земље, у којој је објашњен прпродним узроцима и у континупрној вези цео постанак и састав чврсте земљине коре, грађење планина и перподи развића.1 По грдној дебљини сталоженог стења, које садржи у петрефактима окамењене остатке изумрлих организама, излази огромно, од много милиона дугачко време за које су се ове седиментарне стене сталожиле из воде. Већ сама дужина земљине органске историје, т. ј. време за које се жнво, животињско и биљно царство развило, мора да се проценп на впше од сто милиона година. Ова геолошка и палеонтолошка сазнања разоравају владајућу скаску о шестодневном делању особног творца. До душе покушавало се више пута, па и данас се још то ради, да се надприродна Мојсијева нсторија створења доведе у сагласност са модерном геологијом (нарочито у Енглеској).1 2 Међутим и овде су сва напрезања црквеног веровања била узалудна. Узгред нек буде прпмећено да је баш штудија геологије и с њом скопчано размишљање о огромном времену развића и навикавање на просте механичке узроке вечитпх преображаја од највеће вредности за напредак разумевања свега. Поред свега тога (— или може бити баш због тога? —) у већини школа још се и дан дањи занемарује или сасвим угушује геолошка настава. Таква би настава сигурно била згодна (у вези са географијом) да се раширп круг општег образовања и да се детејош 1 Монпстпчна геологпја. Карл од Хофа у Готп (као и Волф п Ла марк тек доцнпје уваженп п прослављенп!) створпоје 1882. основе прпродне псторпје земље, на којпма је после 1830. Чарлс Лајел извео своје геолошке прпнцппе. „У његовпм научнпм погледпма налазпмо онај узвпшенп појам о једпнству п сталностп бпћа и делања прпроде, која у неизмерном нростору времена по непроменљпвпм законпма полако п стално ствара, а створено непрестано преоблпчава п развпја." Поредп научне биографије д-р Ота Рајха: Карл Ернст од Хофа, вођа модерне геологпје (Лајпцпг 1905.); даље: Јоханес Валтер, увод у геологпју (Јена, 1893.; I део, стр. 15.). 2 Мојспје плп Дарвпн. Одлпчно популарно излагање ове важне алтернатпве, са нарочптпм обзпром на опасан „страшно разјапљенп раздор пзмеђу впших п нижих школа,“ дао је 1896. Арнолд Додел у трећој свесцп својпх сакупљенпх предавања и чланака: „Из жпвота п науке“ (81иН§аг1). Као протпвност овој монпстичној п паметној крптпгп Мојспјевог учења о створењу ваља поредптп компчно дело енглеског бранпоца библије 8ашие1 Кјшњ : Мозез апс! 6ео1о§у, ог Наппопу о! 1ће ВЉ1е мчШ ЗсЉпсе (ЕопсЉп 1882). Слпчно најмодернпјпм језуптпма правп овде овај побожнп, бпблпскп астроном вратоломне скокове, да бп само пзвео немогуће пзмпрење сазнања прпроде са библиским веровањем.