Delo

НРОГРЛМ СПОЉНЕ ПОДИТИКЕ 323 Ове две силе лако би се могле погодитн и сложити, које ће земље и предјеле којој припасти. Аустрија само за притјажававањем западпнх, а Руспја за освојењем источних земаља тежити може. II по томе може битн да би нрава линија од Видина до Салоника повучена, могла ово питање на задовољство обадвеју страна рјешити. Тако дакле у случају раздељења, сви Срби само Аустрији иали бн у дјел. Аустрија и Русија знаду то одвећ добро да турско царство као таково, дугу будућност неће имати. Обе државе ову нрплнку употребљују да учине своје границе што скорије рашнрнтн. Обадве оне па томе раде свакојако, да предупреде и препрече да се на место турског друго христијанско царство изроди; јер би онда за Русију ишчезла лепа надежда и пријатан пзглед, да ће Цариград узети и држати, које је њен најмилији план од Петра Великога; а за Аустрију породила би се отуд грозећа онасност да ће јужне словене своје изгубити. Аустрија дакле мора под свима опстојатељствима бити ненрестано непријатељ српске државе: споразумјеније дакле и слога са Аустријом јест за Србе политичка немогућност; јер би она себи с тим сама уже на врат бацила. Само Аустрнја н Русија могу радити о пропасти и раздељењу турског царства. Оне се о томе брину. Русија ово стање већ од много година преправља н приуготовљава. Сад већ и Аустрија не може иначе, него мора и она помагати н за себе гледатп као што је и при раздељењу Пољске чинила. Природно је да се све остале силе под предводитељством Француске и Енглеске овом раширавању и повећању Русије и Аустрије противе. Оне ће може битп сматратп за најбоље сретство, којим би се раздељење ово нредупредитн могло, да се турско царство у једну нову независну христпјанску државу промени јер овако би се нразно место после пропастн Турске испуиило и тако би се само могло равновјеспје евронејско у целостн задржати. Осим овога друге помоћн нема. Српска држава, која је већ срећно почела, по која се раснространити и ојачати мора има свој осиов п темељ тврдн у царству српском 13-ога и 14-ог стољетија и у богатој и славнрј српској историји. По историји овој зна се да су српски цареви иочелп били грчкоме царству мах отнматп и скоро бп му конац учнпили те бн тако на место пропадшег источно-римеког цар21 *