Delo

МЕТАФИЗИКА ЉУБАВИ — АРТУР ШОПЕНХАУЕР (СВРШЕТАК) Што ће разумна и образована жена ценити и памет и дух у човека, што ће човек из паметних обзира испитивати и освртати се и на карактер своје невесте, то не мења ствар, о којој је овде реч; тако што опредељује паметан избор за брак, али не страсну љубав, коју смо ми узели за тему. Довде сам проматрао само апсолутне обзире, т.ј. такве, који важе за сваког; сад се окрећем релативнима, т.ј. онима, који су ипдивидуални. Код њих је пажња упућена поглавито на то, да ректифицирају тип врсте, који се јавља с недостацима, да коригују она одступања од њега, која има на себи личност онога што бира и да тако одрже тнп што чистији. Овде сваки воли оно, чега сам нема. Полазећи од свог индивидуалног састава п пазећи на индивидуални састав другога, тај избор, који се оснива на релативним обзнрима, многојеодлучнији и ексклузивнпји, но онај, који потиче пз чисто апсолутних. Отуда ће права страсна љубав по правилу зависити од ових релативних обзира, а од апсолутних зависиће само постанак обичне, лакше наклоности. Према томе нису баш најиравилније и најсавршеније лепоте оне, које распаљују највеће страстп. Да постане таква нрава страсна наклоност, изнскује се нешто, што се може изразити хемиском метафором: оба лица морају се узајамно неутрализовати, као киселине н алкалије у соли. Погодбе које се за то изискују у главном су ове. Прво: свака полност је једностраност. Ова ће се једностраДело, књ. 38. 22