Delo

ЈАКА КАО СМРТ 353 сретали и обасипали ласкама у њеној кући. Ни једно Височанство не прође кроз Париз а да не руча за њеним столом, нити се ма о коме човеку могло говорити а да она не пожели да га упозна. Требало је да га она види, да га нагна на говор, да донесе своје мишљење о њему. И то је њу дивно занимало, чпнило суштину њена живота, потхрањивало овај пламен поносите и наклоне радозналости који је горео у њој. Тек што она седе, исти послужитељ викну: — Господин барон п госпођа бароница де Корбел. Обоје су били млади, барон ћелав и крупан, бароница внтка, елегантна, врло мрка лица. Овај пар је уживао леп углед у племству францускоме, а за то је имао да захвали једино брижљиво пробраним везама. Родом од малога племства, без и какве вредности, без духа, подстицан на све што чини неумереном љубављу нрема ономе што је одлично, на своме месту и отмено, он је био стекао посећујући само најдостојанственије домове, истичући своја ројалистичка осећања, побожна, исправна како само могу бити, поштујући све што треба поштоватп, презирући све што треба нрезирати, не грешећи никада ни противу једног члана вере отменога света, не колебајући се ни због какве ситнице у погледу етикета, он је био стекао углед у очима многих из ленога цвета М^ћ-Ше-а. Његово мишљење беше постало законик лепога васпитања, и његово присуство прибављало је многој кући праву почасну титулу. Корбели су били род с грофом де Гијероа. — Е лепо, упита зачуђена војвоткиња, а где је ваша жена? — Одмах, одмах, рече гроф. Спрема се једно изненађење, сад ће она доћи. Када је госпођа де Гијароа, удомљена пре месец дана, ступала у свет, представили су је војвоткињи де Мортмен, која је намах заволе, усвоји н поста јој заштитннца. Већ двадесет година то прпјатељство није било ослабело, н када би војвоткиња рекла „моја мала“, у њеном се гласу још осећало узбуђење те ненадне и дуготрајне љубавн. У њеној су се кући и упознали сликар и грофнца. Мнзаднје прнђе ближе и упита: — Је ли војвоткиња видела изложбу смелих? — Нисам, а шта је то? Дело, књ. 38. 23