Delo

ВДСПИТАЧЕВЕ ЗАБЕДЕШКЕ САОПШТАВА ПХ П НАМЕЊУЈЕ РОДНТЕЉИМА С РЕТЕН 141 Заљубљена деца Породица Шедрића и Станкића живеле су у присном пријатељству. Како су им домови били у две суседне улице, бивили су врло често једни код других, свакодневно, и делили једни с другима и радост и жалост. Ништа лено н особито није се ни појело ни попило у кући једнпх, а да се не пошље штогод од тога и оним другима; ни један се гост није дочекао у кући једних а да не узме нико удели и из куће оних других. Млађи и њихова деца сваки су час трчкарали од једне куће к другој с разним порукама и вестима, а и ради личне дечје забаве. А божјег је благослова било и у јодној и другој породици. Првенац Шедрића, Бранко, био је за непуне две године старији од првог детета Станкића, Маре. Слатка су то деца била — здрава, послушна и мила. Још од малена су се њих двоје саживели, Бранко и Мара, заволели се и привикли једно на друго, да се ио целе дане не би растављали. Бранкове су играчке биле и Марине, кад је она бивала код њега, а њене су биле и његове, кад је он бивао код ње^ Доцније су они измишљали и друге игре, у друштву са суседском децом и својом браћом п сестрама. Ту се врло често 1 Види „Дело“, кш. 35. св. 10.