Delo

368 Д Е Л 0 И, гле! — она притајана дечја љубав, љубав заљубљене деце, о којој су сви држали да је изчезла, па и њих двоје тако мислише, — стаде опет тињати, па горети, па пламтети, па буктати као страшан пожар, који прети да све сажеже, прождере. Нико не знађаше да да рачуна како се све то збило, њпх двоје још понајмање. Њихови састанци посташе чешћи и дужи, њихови изливи љубави страснији и топлији, њихови растанци тужнији и сузнији. И једнога дана њихове матере са ужасом открише немилу пстину, и закаменише се. Закаменише се и збунише у нрви мах, и онда се упеше из све снаге да сакрију горку истину, да поправе ненадно зло, да спрече нечувену бруку. Али се недаћа беше већ толико укоренила, да ју је било немогућно уклонити без потреса и катастрофе. Кад стари Шедрић сазнаде од своје жене за ово, позва сина насамо, и поведе с њим говор о томе: озбиљно и обазриво. Бранко ништа не одрече, већ изјави, да он ни сам не може да да себи рачуна о свему овом немилу догађању. Он увиђа да је ствар за осуду, да пред њим зјапи понор у који он срља стрмоглавце, али да не може да се отме. Он није у стању да одоли свом срцу, не може више да господари својим осећањима. — Помишљао сам, оче, и да отпутујем кудгод, али нисам имао снаге, да се на то озбиљно одлучитс. Покушавао сам да тражим друга друштва, да избегнем састанке с Маром, али то нисам био у стању извршити. По некад ми се учини као да сам полудео. Нешто ме стеже у грудима и сажиже и при самој помисли да је Мара сада туђа а не моја, какву сам је увек, још од малена замишљао. Често ми се учини, да без ње не могу живети, те пожелим да обоје нађемо заједничку смрт на неки начин. Други пут ми опет дође да се ја сам убијем... Живот ми све више постаје без цељи, мрак... II отац му се сам нађе у чуду. Најзад му пола саветова, пола нареди, да се одмах крене у иностранство, и ако још није време, те да се бар дотера тамо у језику. II тако најзад и углавише. Сличан разговор водио је и стари Станкић са кћери својом. II тамо исто стање, исте иоследице, само канда нешто јаче,