Delo

МАРИН С. ДРИНОВ 375 с њиме се у главном слаже н Ст. Станојевић у првој књизи Византија и Срби (Нови Сад 1903.) остављајући да у другој књизи проговори детаљније теорији Дринова. Данас пак не може се више говорити о словенској пародности дачкога племена Карпа, не може се говорпти о словенском пореклу Јустинијана, а исто тако веома је смело закључивати на основу два три загонетна топографска назива у изворима IV. века о сталном словенском насељу на Балкану у IV. веку. Тако исто и они месни назнвп у Прокопијеву делу Ое аес1Шс18, које Дрннов наводи, или су романскога или трачкоилирскога порекла. Уопће је употреба ових назива отештана услед непоузданог н некритичнога издања Прокоппјева дела Бе аесШтспб. Једино би се за два назива: Вдат&ота и Вбдад (Ргос. Бе аесШ'. IV. 284. 307. Ес1. Вопп.) могло рећи да су словенскога порекла, ако и то нпсу случајно кашње глосе. Што се тиче иозајмице речи коледа и усномене на цара Трајана, то су их Словени могли иозајмити јужно од Дунава, када су дошли онде у доднр са рнмским елементом у VI. и VII. веку. На сличне иозајмице из романскога упозорио је и Дринов (144) а још пх је боље прикугшо Јиречек у 1ГНе Кошапеи I 3(ј. бцср Како се Словенп први пут спомињу тек у изворима VI. века (Проконије, Агатнје, Јордан и т. д.) то о сталној колоннзацнји Словена не може бити говора пре VI. века. Будући да Прокопије и Агатије (извори VI. века) спомињу Словене као вође појединих одреда у византпјској војсци (код Агатпје напр. Аа{3дауе&д те у.а1 Оопоуаодод т. ј. Доброгост и Всегрд, 6. БтсЈог! НЈб1опс1 Огаес1 Мтогеб II. 346) то су поједине груне Словена населиле Балкан током VI. века као византијски федерати, алн главпо насељење словенско нада за владе цара Фоке од 602 до 610 како је то лепо извео Јпречек у 1.Не Кошапеп 1 26. Истакнућемо да је нре три године нроф. нрашког унпверзнтета Др. Лубор Нндерле у расправи „Ет ВеИгац- гиг безсМсМе с!ег 8ис1б1ау1бсћеп \\гапс1егип&еп“ (АгсћШ 1‘иг 81. РћП. XX\‘.) нокушао је да оснажи напуштену теорију Дрпнова. На оспову вести у географији Мојспја Хоренскога, да Словенн отанују у Дакијн па да су пх оданди Готи потиснули на десну обалу Дунава, видн Нидерле још један доказ да су Словенп могли прећи нреко Дунава у IV. веку. Али Нидерле нпје узео на ум ону вест овога јерменскога географа где се још каже да на ушбу Дунава седн Аснар Хрук, снп Кубратов, нпје узе*о на ум да се