Delo

378 Д Е Л 0 сиљевскога основан руски орган за византијску науку „ВизантШскШ ВременникЂ“, наилазимо међу сарадницима у првом тому Дринова. После дуге паузе обогатио је он науку темељитом расправам „0 нДшоторнхЂ трудахЂ Димитр1н Хомат1ана какл> нсторическомЂ матерхал^" (Т. I. II.) Повод за публикацију ове расправе даје кардинал Питра својим издањем производа знаменитог охридског архиепископа Димитрнја Хоматијана у првој половини XIII. века. У тој радњи утврдно је Дринов са особитим оштроумљем да је Хоматијан седео на архиепископској столици од 1216—1235. Иоред тога забавио се он датирањем појединнх Хоматијанових писама и одредио њихов значај за историју Србије, Епира и Средње Арбаније. Од особитога је ннтереса даље други део ове расправе, где је врло лепо приказан велики политички и црквени антагонизам између Грчкога Царства у Никеји и Епирско-Солунскога Деспотата. У развоју исторнјске науке код Бугара, почев од оца Пајсија Хиландарског, заузима Марин С. Дринов вндно место. II ако Дринов као научник не беше особито плодан ипак је оно што је дао било од велике вредности. Његов успешан рад у туђини подстрекавао је његове млађе санароднике на учење и интензиван рад, тако да данас у Бугарској има неколико озбиљнијих научника који су ударили путем заслужнога Марпна С. Дринова, те с успехом обрађују домаћу науку. Јов. Радонић II /