Delo

ПОЛНТИЧКА ХРОНИКА 385 којом би управљали Енглези и која би била основана енглеским кагшталом, бнла би прпватпо предузеће с ограниченим јемством, чије би акције држали само они који би имали неносредна иитереса у њој, а известан број њихов уступио би се српским трговцима тако да би они ималп учешћа у управи где би њихово познавање месних прилика било неоцењиво. Циљ ове банке био би да фпнансира послове британских фнрми, које би на тај начин бнле сконцентрисане, и она би уједно контролисала агенцију. Пре ио што би ма какав посао, сем кад би се тицало готовог новца, био закључен између агенције и британских фирми, банка би имала да изјави да ли прима менице купца. Чим се нродаја уговори и роба стигне у место определења и купац је прими, банка би добила вредност или у новцу или у меницама и предала суму фабрикаптима. Ако би банка одбила да прими какав налог фирма би, разуме се, ипак била слободна да закључн посао на свој ризик. На овакав начин би ризик у највећем броју случајева бпо искључен; трговачки би интереси били сконцеитрисани јер би иад њима била организована врло јака контрола; фабрикант би одмпх добио своје потраживање, повишавање цене због посредника оиемогућило би се, и фнрме, које финансијски не би биле у положају да дају кредит, могле би узети удела у српској увозној трговини.“ Овај предлог г. Тезиџера о оснивању српско-енглеске банке топло препоручујемо интензивној пажњи српских трговаца. Од њена оспивања у Београду, и од оснивања једне српске трговинске агенције у Лондону могли бнсмо имати не само економске него и с њима тесно везане политичке користи. Енглеска се у својој улози регулатора европске равнотеже меша чак и у уиутрашње ствари нојединнх држава. У борби против баварског двора и баварске владе, Еиглеска је, у договору с Француском и Русијом, споља довела стварн дотле да је једна грчка демократска прпвремена влада сазвала 1862 године народну скупштину која реши да се тадашњи грчки краљ Отон (син баварског краља Лудвига) збаци с престола. Данашњи грчки краљ Ђорђе енглескп је кандидат. Мешање Енглеске у унутрашње ствари појединпх држава има често нарочптп карактер: она се управо зато умеша да сузбије туђе мешање, и један од разлога што Енглеска у овом тренутку н под оваким околностима неће да обновн дипломатке односе са Србијом управо Дело, књ. 38. 2.1)