Delo

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА \Псће1 Ре1гоуПсћ, ргоћ а Г ИшуегвИе <1е Ве1цтаће: 1а Месапјрие с!ез рћепотепез ГопсЈее зиг 1ез апа1одЈез (В1ћИоШедие „8с1епПа“ Ла 27 Рапз 1906); 8° стр. 95. У издању иознатс Француске издавачке књижаре ОаиСМег УШагб-а, а као саставнп део научне колекције „бсЈепИа44 изашло је ире кратког времена у Паризу дело проФесора нашег Универзитета г. Др. Мих. Петровића нод горњим насловом (Механика појава, основана на аналогијама). Књига представља сиетезу и потпунију обраду једне замисди, коју је. писац раније у неколико својих расправа изнео пред научни свет. Та се мисао састоји у овоме. Пошавши од многобројних и разноврсних математичких аналогија, које су до сада запажене између диспаратних појава и ко.је се састоје у сличноети мехапизма. на који се збива.ју нрјаве разне конкретне природе, без икакве конкретне везе међу собом — могућно је апстраховати те механизме од самих конкретних појава и проучавати их саме за себе као иредмете апстрактних и математичких дисциплина. При томе, писац показује најпре начин на којн се може извршити та апстракција т. ј. начин, којим се из једне ма какве групе диспаратних иојава, али чији су механизми слични, може тај механизам ослободити свега што га везује за ову или ону специјалну конкретну појаву. Осим тога, још и како му сс може дати такав облик, да он од једном обухвата механизме свих тих појава кад се појединим општим концепцијама у њему придода ово или оно материјално зпачење према самој природн конкретнс појаве на коју се