Delo

П Р О Љ Е Ћ Е Немој, драга, ноћас да те сан обрва II да склопиш очи на душеку меком! Када мјесец сине над родном ријеком II са неба пане тиха роса прва: Родиће се топло прољеће и свуда Просуће се мирис ружа, јоргована, II пахуље сњежне падаће са грана У наш бистри поток што баштом кривуда. Узвиће се Љељо над мирним Мостаром II сваки ће прозор засути бехаром Да поздрави срца што љубе и горе. Немој, немој, драга, да те сан обрва, Дођи и у башти буди ружа нрва II на моме срцу мириши до зоре! Алекса Шантић