Delo

'236 Д Е Л 0 ство зове другнм именом бар за седам годипа, али обично му после тога остане ново име и на цео живот. Казпвали су ми, да је разлог овоме мењању имена пажња према родитељима и најближпм рођацима погинулога: да их пе би жалостили помињући име милога нм покојника. На којн се начпн чине ове промене, може се видети из ова два примера. Отац мога иратиоца, Николе Пујова Манојловића из Доње Кржање, звао се Петар. Али погине један од његових браственика, који се такође ввао Петар, и онда цело браство почпе звати овога другог Петра, који је онда био мали, именом Пуле, а то је демннутив од пуша (пуначко дете). А кад је одрастао, иромене му то тепање на озбиљнпје име Пујо, и то му име остане целог живота. Крштено му име Петар сасвим се заборави, те се зато и његов сии зове дапас Никола Пуј ов. Други је случај био опет с истим Ннколом. Погине му рођак по пмену Никола, и онда цело браство стане звати живога Николу: Пујовићу! II тако су га звали задуго, али је после опет узео своје крштено име. Ж е н и д б а. Све до сједињења Куча са Црном Гором (уираво до 1875. год,) држала су се кучка браства у браку ексогамије, т. ј. чланови једног браства, па ма колико већ оно бпло разгранато, нису се смели међу собом узимати. За Дрекаловиће каже и војвода Марко, да су још њихови стари „учињелн завјет, да се не узимају између себе. То се дуго одржало и Дрекаловићи се пијесу један од другог женилп до 1875. годнпе, јер су говорили: „Радији сам те зват' брате но пријатељу“ (Пл. Кучи, 59). Тако се је н од Криводољана први оженио девојком из свога браства Миљан Вуков Милић тек 1876. године итд. Што је ово узимање отпочело, узрок је био наговор војводе Марка. Он сам вели, како је, видећн да се кучки момци „жене не разликујући најбоље племе од иајгорега а одиве се удају за једнијема, ђе су незадовољне до смрти своје, а једне се удају и превјеравају у Арбанпју“, изговорио пароду око 1870. „пеке ријечи, на које су иристали, да се узимају међу собом“ (Пл. Кучи, 330). Већ из овога, што је наведено по војводи Марку, види се донекле, шта је било разлог овој ексогамијн у кучких брастава и зашто се она врло брпжљпво одржавала. Особито казују много значајпе речи: „Радијп сам те зват’ брате по иријатељу“. У примитивнијим прилнкама, у којима су љ>уди приморани, да у групама од крвнпх сроднпка стварају себн најноуздаиије средство