Delo

НАУЧНА ХРОНИКА Труеови у Србији Д А Н II ПОТРЕСА У С Р В И Ј II (Прплог за сепзмологију Србије) Читаоци су свакако запазили да се у иоследње време врло често јавља како о великим потресним катастрофама које разоравају читаве градове и пределе, тако и о слабијим појавама те врсте, али које су ипак такве, да узнемире становништво. Природно је, кад се већ преживи једна катастрофа, ондаживаљ преза и од лакших потреса, из бојазни да они не буду претече јачим и страшним призорима потреса. У много случајева тако и бива у ствари, ма да нису ретки ни онн случајевп кад катастрофа наступа сасвим пзиенадно, тренутно н за неколико секунада понесе људских жртава на хиљаде, а још већи број остави без куће и кућишта, а градове и села и поља претворп у праву пустош. Пзгледа, дакле, да су појаве трусова у иоследње доба учестале. До душе, у стварн се и опажа учестаност тих појава, само је ваља разумети. Нз ранијнх година зиа се само о неким јачим и најјачим појавама, којих је свакако мањи број од оних, на које становшпнтво ијш не обрати своју нарочиту пажњу или их нросто и не опажа. Такви нису ни забележени, те се о њима и не зна. Али се постепено стекло искуство, да су за науку и за практичан живот од подједиаке важностн: како најјаче потресне катастрофе тако исто п они најлакши потреси, које човек једва осетп и кад је сасвим у мирном положају, а тако исто и они потреси, којп су толико лаки, да их ни најпажљнвији човек не