Delo

Б Е Л Е Ш К Е 269 од *>ве бп.нг пзпетп, ^ова пастпрска књМспца пма ту добру особпну што никоме неће штете нанети. Мп.је препор^Тујемо свпма онпма, ко.јп непоСувремена посматрања 1899 —1902. Ово је прва свеска од пет књпга, у којпма ппсац Жпвојпн Ст. Видаковпћ намерава пздатп своје лптерарне радове пз областп песама. прпча. драме, афорпзама п фнлософпје уметностп. У овој се књпзи налазп једна ппшчева Халу цпнацпј а, позорпшна сцена: На дворској стражп, прплпчан број мислп о разнпм предметима п једеа драмска скпца у једном чпну: Сувременп. Књпга пма 62 стране а цена јој је 0'60 дпн. Мала Библиотека. — Као 119. свеска спмпатичне мостарске Мале Бпблпотеке пзашла је новела Свет. ХрубанВајанскога Бура у затпшју, којује са словачког превео Јован Вучерпћ; а као 120. Ратне новеле од велпког немачког песнпка, на далеко познатог п врло прпвлачног, Детлева фон Лплпенкрона, које је с немачког превео Мпрко Дамњановпћ. Обе ове свеске Мале Бпблиотеке, а нарочпто друга, спадају међу боље стварп, које нам обично пружа Мала Бпблпотека пз странпх књпжевностп, да и не помпњемо многе орпгпнале, којпма не бп требало да буде места у нпзу лптерарппх пздања овога похвалног књпжевног предузећа. Н АУ К А Београд од 1717—1739 годпне. Из „Нове Иекре“ оштампао је у засебну књпгу Тодор Стефановпћ Впловскп ову своју расправу, коју је наппсао, како сам велп. по архпвскпм пзворима. Већ само доба, у коме ппсац излаже псторију Београда, једно је од врло важнпх пз наше прошлостп. То је оно време пзмеђу Пожааревачког п Београдског мпра, када је Аустрпја владала чптаве две деценпје у целој северној половпнп данашње Србпје. Са успехом је ппсац створпо слпку ондашњег Београда п у псто време дао многа потребна објашњења поједпнпх врло важнпх пптања пз псторпје наше престо&џце. На крају се налазп осам лптографпсанпх слпка, које служе за боље разумевање п објашњење пншчевога пзлагања п његовпх резултага. Ова књпга пма 48 страна а цена јој је 1 дпнар. Дијалекти источне и јужне Собије, са две карте. Написао А. БелиБ. 8. СХИ -ј- <15. I. књпга Српског Дијалектолошког Зборппка С. К. Академпје. Корпсна пдеја увођења народног језпка у лптературу, понпкла онда када нпје бпло књпжевнога језпка, језпка којп у основп мора бптп народнп, п заступана од људп који су впше пмалп осећања за језпк него научне спреме која п сама нпје могла бптп велпка п значајпа због неодређеностп погледа на језпк у опште п у европској науцп ојезпку — кроз дугп низ годпна занимала је сав ученпјп елеменат нашега друштва. Па ппак дугогодпшња борба, вођена спецпјално на језпчком пољу, нпје оставила значајних резултата; дала је корпстан матерпјал п једну некорпсну традпцпју, један погрешап правац испптпвања шта је „добро“, „правплно“ у .језпку, а не шта је језпк, живот п прцродан развој језпка, оног говорног, снровог језика који, као једна само човеку својствена прерогатпва, заслужује пажњу културног човека. Модерне пдеје о језпку уводи у нас Иг. Александар Белић, професор Унпверзптета. Најзначајнпјп његов рад на срп. језпку о срп. језпку јесу „Дпјалекти псточне п јужне Србпје“. које је пспптпвао п Олаф Брох у