Delo

У т о в а р и м а Целокупан извоз Извоз у Немачку Однос према Србпје (по немачкој статпстпци) целок. пзвозу пшеница. , 1895—904 6,810.000 850.000 12.60% кукуруз 2,010.000 450.000 22.40 » овас 1,256.000 141.000 10.70 » раж 347.000 33.000 9.50 » јечам 1,003.000 97.000 0.90 » Али, ма да Немачка увози српског жита и под аустроугарском фирмом, те количине забележене у немачкој статистици заостају за количинама њиховог стварног увоза, ипак се може рећи, да је она била од споредног значаја за продају српскога жнта.1 Међутим, царинскп ставови, осим оних у 1887—91, били су доста повољнп, те је Немачка стално увозила све врсте страног жита у огромним колпчинама. Немачка је увознла у 1895—99, просечно годишње, у хнљадама товара;2 Увоз из поједипих земаља: Целокуиан увоз Сав. Аме- Арген- Руму- Русија АустроСрбпја ричке Државе тина нија Угарска пшенице 14,037 3,812 1,546 1,393 678 143 36 Русија Сав. Аме- РумуБугарска Србија ричке Државе нија ралси 8,655 6,625 1,060 698 96 3 Руспја Аустро- РумуСав. АмеСрбија Угарска нија рич. Државе јечма 10,556 5,741 3,172 689 516 12 Русија Сав. АмеРумуннја Србија ричке Државе овса 3.994 2,802 924 118 11 Русија Сав. Аме- Румунпја АустроСрбија рпч. Државе Угарска кукуруза 11,237 4,321 3,666 3,296 618 1 Има впше разлога слабом извозу српскога жита у Немачку. Ннједан други производ није био у тој мери везан за аустроугарске тргове као жито. Плаћајући веома ниске диференцијалне царине, не могући по свом квалитету да издржн утакмицу руских, америчких н румунских производа на другим европским 1 Архив, књ. I. св. 2, ор. сЦ.; - Ве#гип(1ипз ги беш Еп1\уигГ еЈпев ХоШагН&евек/.ек (КеЈсћзГа#, II. Се^зјоп 1900/902. I. В.; стр. 68—76. — Статнстпка, итд.