Delo

280 ДЕЛО Неје санћим могала да роди толику децу и да су сви као лубенчики. Јок. Мпндерлаци како су стајали тако нека стоју; рафови како су били тако нека бидну; зарфови и филџани куд су турани ту нека се турају. Нека су ми у кући (предсобљу) тепснје, калајлије, санови капаклије; нека су ми у мутваку грнци, тенџере п тепсије. Да сам обукао немацке аљине и турио на главу капелу, ајде да унесем у собу кревет и столпце. Овако? На магаре седло приличи ли? II нећу да се сликујем. II не дам да ми се унесе у собу друга слика 'освем ова на нашега краља (краљ-Миланова). Па и та нека стоји доле. Горе, у иконостасу, иконе како је Бог рекао: Св. Богородица, Св. Петка и убави мој Светп, ете Свети Никола. Једно јутро рече му његова Крмзиђула: — Још ти се, афендаћ, фес мије сас жутку јајце, и још ти се удара на калап; и још ти се беле вунене чараие турају на сумпор; и још мијеш руке пред ручање; и још идеш у цркву пре супца; и још китиш босиљком икону кад нз цркве дођеш: и још идеш родовима и пријатељпма у недељски и благи дни; и још идеш на сабор у Сићево; и па пдеш на обед у Панталеј; и још ти се доноси вода од Панталеј; и још ти се лети нростиру черге на доксат; и још ти се зими греју собе мангалом; и још уз ракију узимаш шикерлеме; и још уз вино узимаш леблебију; и још волиш да миришеш зумбул н каранфил; п још, тако стар падаш у севдах кад чујеш да се поје песма: „Море, славеј пиле не пој мп рано“. Све волпш н работиш како што волешеју и работешеју од време Нпшлнје; само си један адет узео под српски, нешто работиш по алафранга, како гпто работе они што не чувају у кући девојку, но жену невенчану; што праве... — Што? Што? ирекиде је Михалаћ њшенађен, отурпв чибук. од себе. Што? Што? Магу н Агннју удаде у шеспаесту, Севетку у петнаесту, Маријолу у четрнаесту, и Евдокију у четрнаесту, н Катку у четрнаесту. А Сику? Што мислнш да работиш сас Сику тн? Може бит‘ ју чуваш за туршију? Ако ћеш мн још тако говориш, одма нз кућу ми! рече Михалаћ љуткако нпје скоро, и скочи. Јер Крмзиђуламу небројено пута говорила о Сикиној удадби, алн никад овако. — За туршију! ‘ Срам те, снао, било! Што ми ружнш девојче ?