Delo

ЧУДНОВАТ ЧОВЕК * 299 стр4 куд би се даћле могле све, и без гроша мираза, поудавати за велику господу! С тога кад ме је господин Јоахим заиросио, покејни отац одговори: добро! покојна мама рече: добро! а пифЈС^тиче мене, поплакавши мало, никако од жалости, него онако од узбуђења, и ја казах: добро! Заручили смо се, иопа Шчешцвски нам мету на прсте бурме, покојна мама поче да мисли о мојој спреми, и све је ишло лепо н красно, кад изненада господин Јоахим оде некуд на неколико дана, и врати се с некаквом својом сестром... Ту се госпођа Ружа збуњено закашља, посматраше мало боре на својој сукњи па покашљујући лако, настави: — Зар нисте нпшта слушали о тој сестрн Чињскога? Свет је онда говорио о њој врло ружне ствари, и довољно је рећи да је на улици нико није хтео поздравити. Ја вам нећу ншпта више говорити каква је жена била та његова сестра... мајка сам, па ми не приличи говоритн тако о женама... довољно је рећп да иокојна мама, кад је чула за ту сестру и каква је она, рече да нипошто неће допустити да ја живим под једним кровом са таквим створењем. Онда замолп покојнога оца да се са господином Јоахимом одлучно разговори. „Дакле, господнне Чињски, бирајте! жену или сестру? Обадве не можете држати у кући. Отерајте сестру иа ћете имати жену, или скпните заручнпчку бурму! Кад су се то разговарали, ја сам из друге собе гледала кроз рупу на брави и мпслила да ће господин Јоахим ту пасти мртав, тако је јадник побледео и тако се сав тресао. „Дакле — понови покојнн отац — бирајте господпне Јоахиме, жену или сестру?“ Господпн Јоахим је задуго ћутао усне су му трептале као лишће онога дрвета о које веле да се Јуда Пскарнјот обесио, иа одговори лагано: „сестру господине!“ Покојни се отац дрну. „Скпните, господнне, одмах ту бурму спрста!“ викну он. Али господин Јоахим стајаше као зид. „Даћу је госпођици Ружи, ако она сама то буде зажелела!“ То је био прави судњи дан у нашој кући. Ја сам плакала, покој[;а мама часје плакала час се љутила, покојни се отац љутио и грдно господина Јоахима што ме је пред светом обрукао тим заручењем и том својом сестром коју је узносио пада ме. Али је госиодин Јоахим стајао као зид, и једнако понављао своје: „Допустите да се са госпођпцом Ружом разговорим“! Впдевши да га се друкче неће отрести, покојпа ме мама угура у салон, покојни отац оде од куће, те ја н господин Јоахим остасмо сами. Тада