Delo

ОБИЧАЈИ ПЛЕМЕНА КУЧА 305 што 'што ми је један Ораховац казивао о неком врло старом двобоју. Код извора Нуси-Каљда у Хотским Коритима секао се, велиједном Балшо Зећанин са Смаил-Бегом гусињским и одоекао Смаилу десну руку. Онда Смаил научи борпти се лев^мЈ^уком и опет позове Балша на мегдан. Алн Балшо одсече Смаилу и леву руку и ухвати га жива. Ипак се смилује и опрости му живот. 0 томе је била, рече ми, и песма. II Ровински саопштава сличан предмет из Куча, али се тамо сече један васојевићски војвода с агом од Медуна. Јасно је, да овде имамо две варијанте исте песме с измењеннм местом и личностима. Можда је она о „Балши Зећанину“ старија. 2. Верски обичаји. — Пошто се обично у народу одрже по разним крајевима и разни остацн из старијнх веровања и обичаја, то је врло корисно опшпрно описивати обичаје свакога краја. На тај се начин може пре свега уиоређнвањем добпти правп смнсао неког иејасног обичаја, а осим тога се п о свако.м поједином обичају добија потиунија слика. Имајући то на уму тежио сам за тим, да што боље опишем кучке обичаје. Али нисам стигао, да распитам н за сваки мањн обичај. Зато сам главну пажњу обратио на славу, на божићне празнпке и на оне обичаје, који — како се по свему чннн — воде порекло из велпке старине или су характеристични за сточарски жпвот кучкн или се најзад одликују ма чиме необнчнпм. — Овде ћу претходно казати коју реч о народном поштовању дубова (храстова) и о веровању у судбину п у виле. „Освјештани“ дубови. У прошлим вековима бивало је да Кучи подуже време нису имали више до једпе па чак и ниједпе целе цркве у свом племену. Народ се није имао где скупљати на богомољу и вршити потребне верске обреде. А побожни Кучн су осећали потребу, да имају ма какво освећено место, које бп им колико толико замењпвало цркву. У тој тежњп су прпбегавали једном средству, које је и у других Срба врло обнчно и које по свој прилици има своје порекло још у врло давпашњем, прехришћанском поштовању дубова код Словена. То су „освјештани“ дубови. Какав лепо израстао дуб, којн би се нашао на згодном, узвишеном и видном месту у селу (а бивало је, да га на таком месту и нарочнто засаде) постао би тако да речем светилиштем сеоскога становништа. Код њега би свештенпк вршио црквене обреде, око дуба су сељаци сахрањивали своје мртве, код њега су се скупљалн на „сједнике“ п на саДело, кљ. 39. 20