Delo
352 Д Е Л 0 пицу (т. ј. у главпу књпгу свакога разреда одн. одељења посепце). Овакав пак иачин веома много доприноси томе, да иаставник ученика и не унозна и да нзводн оцену често и пе зпајући управо коме је нзводп, јер нема слике ученпкове нред собом но само његово име. Да ли треба свакога часа и пптатп п предаватп, или у оиште у каквој размери треба да су питања п предавања нпје одређено, п у том наставнпци имају слободие руке. Прнродно је, да се пред крај тромесечја више пита но пначе, и тада се прозивају нарочито они учепици, који су раппје добили слабу оцену, да „нонраве белешку“. Наставнпцн предају обично монолошки, акроматски, и сада већ ваљада само по нзузетку са књигом или са листићем у руци. При испитивању шзводе већином једиога или више ученика, али у исто доба често питају н учеиике с места. Рад се са целим разредом још увек може сматрати у пашим гаколама као изузетак. На пнсмена се вежбања гне обраћа довољно пажња, задаје се обично по један задатак месечно, н то обично школскп, да се оцеии као и усмеии одговор, н оцена у прозивник заведе. Домаћи се задаци обично не исирављају и не оцењују, осим понекад у школи, на часу. 0 оценама, на жалост, воде највећу бригу и учепици па и наставници, што је само на штету наставе, пошто оцене не треба да су цпљ рада, но да се јављају као природна последица рада; ученицп не уче зато, да буду оцењепи, но се оценама само казује, какав је резултат радом постнгнут. Ко би пак у пас по оценама ценио резултат рада, тај би се често веома јако преварио. Нарошка су деца у нижим разредпма отворена и предусретљива, често веома несташна, ретко кад дрска, сељанчићи срамежлшви и повученп. Ова се срамежљивост касније претвара често у равнодушност, нарочнто код недаровите деце, из које се не ретко развпја н упорпост. Доцпнје учепици већ пису много учтивп н нредусретљнви, па пи они пз вароши, јер би се то схватило од осталих као улагивање, чега се веома чувају. У најнижим су разредима 'јако за нгром заузети, и од свакога места граде игралиште, и од учионпце, и од ходника, н од дворишта шКолског, и пре часова н између часова и одмах после часова, од Ш разреда ова жудња за нгром већ слаби. Међу собом се ученпцн слажу доста добро, и. ако је иропија страховнто јако међу њима развијена, али се велика пријатељства не склапају, или бар доста ретко. „Нераздвојни парови“