Delo

СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ 355 I 8а узајамно 'обавештавање и подстицање ученика у дружевном жнвоту постоје готово уза све осморазредне и шесторазредне средње школе ђачке дружине. Круг је њихова рада раали^ит, то стојп до професорских савета дотичних школа. Иа састанцима се обично декламује и читају и оцењују оригинали н иреведени састави. Свака дружина има и своју књижницу, којом сами ученици управљају. Осим тих књижница има при неким заводпма и ученичких књижница и за ученике нижих разреда. Од како је пак уведена и приватна лектира пз живих језпка, чији се добротворни утицај већ почео осећати, неке су средње школе завеле и засебне књижнице из живих језика, којом рукују наставници тих предмета. Подаци о овим установама могу се наћи само у извештајима појединих завода, па ни у њима се сви не наводе. Пошто гимнастика у нас за велику већнну школа постоји ■сзмо на хартији, то је преко потребно, да се школа на други начин постара за физичко васпитање ученика, а онај недостатак, колико је то могућно, изравна. Наше школе тога ради п приређују доста често екскурсије, не ретко једино тога ради, да се деца по свежем ваздуху крећу или наиграју дечјнх и народних игара. Из извештаја се средњешколских види, да су поједине школе чиниле и по 15—16 екскурзија (дабогме да не увек са свима разредима) у току једне године. Али гимнастика има и другу одштету у нашим школама. Она постоји у наставним плановима, али је у школама готово нема, а зато имамо у школама н музику, која опет у наставним нлановима не постоји. Она служи поред литерарне наставе, цртања и певања естетичном васпитању наше омладине. Уколико нна тај свој циљ постизава“стоји више но код осталих предмета до спреме, добре воље и умешности наставникове. Док поједпне гимназије имају читав оркестар, у другим су часови из певања и музике често права тортура и за ђаке и за наставнике, или управо супротно томе „увеселеније јуности“. У Београду су се ученици из разних завода сложили и саставпли свој ђачки оркестар, који се већ више пута и публици приказивао. — Три средњешколска завода у Београду имају и учитеља новпћ, Мпланово школовање, Београд 1900., Сретен Ж. Пашпћ, Ко ,је крпв? Београд, затим у романнма и приповеткама средњошколскпх наставнпка Стевана Сремца и Светолпка П. Ранковпћа. Понеке слпчпце п опажања аалазе се п у пашпм педагогпјскпм листовима.