Delo

368 Д Е Л 0 Министар је бно остарпји, фамплпјаран човек и онда нпкакво чудо што госпођица Софија није дуго чекала у чекаоннцн. После другог пли трећег, којп је ушао и иоашао од министра, дошла је на ред госпођица Софпја, која уђе у канцеларпју водећи и брата за руку. Учптељица Мица, која је потегла пз Јагодпне, коју она у својим молбама назпва „српеким Сибиром“ да тражп премештај н која већ четпри дана не може да буде примљена, пакосно је погледала за госпођицом Софнјом, кад се за њом затворише минпстарска врата н још пакоснпје додала учптељици Савки, која такође тражи премештај из Прокупља зато „што је узнемирава један полициски писар“. — Дабоме, не треба у овој Србпјн бити учнтељица, него тако... дама... — А уз то још п лепа — додала је још пакосније госпођпца Савка, она што пати од полицијског узнемиравања. Међу тпм и поред њине пакости, господнн министар је врло љубазно прнмио госпођицу Софиј.у и чим је изустио: „Шта сте ви ради, госпођице? она је сиротица грунула у плач и сузеје чисто загушпше. За тим обриса сузе, пољубн свога брата и развеза да прича г. министру своју тужну историју. — Остала сам без родитеља, без игди ичега, сама самохрана а уз то још остало ми и ово сироче, мој рођепи брат, да се ја мучнм и да га издржавам. II ја сам то све чипила и ево сам га однеговала али даље не могу. Верујте, госнодине министре, да сам за љубав овога детата толико пута долазила у пскушење... како да кажем... да у искушење да посрнем, да н своју част ставнм па коцку... Па? — упита министар радознало и поче да се врти на столици. — Мучила сам се, алн више.немогу. Бојим се мораћу попустпти. — Мораћете однста — додаде миннстар и преби једну писаљку са којом је нграо — мораћете, шта ћете, такав је живот. — Али, зар не бп могла у таквом случају држава да притече у номоћ једној сиротпцн? — Али чиме? — На прнмер, да мн брата прими за питомца. Он до душе пије нншта свршно, нема ннкаквнх сведоцаба али... кад би ви само хтели господине мпнистре. I