Delo

ЈАКА КАО СМРТ 31 већ пег илп шест година, биле предмет дивљења њеннх присталмцд, повдрављала је са сталним осмехом на уснама. ' Али Нанета се још не одушеви. 0! примети, у ње нема више свежине. Бертена од једанпут расрди ова нетрпељивост мале и ако ниј^бТк) на страни графичиној када би се, у посведневној препирци, повео говор о овим двема супарницама. — Јадо, рече, волео је ко много или мало, днвна је она, н ја ти желим да будеш лепа као она што је. — Та маните, прихвати војвоткиња, вама падају у очи жене тек пошто прођу тридесет година. Има право девојче, ви хвалите само оне које нису више свеже. Он узвикну: — Молим вас, жена је тек позно лепа, када се на њој види сав израз. И развијајући мисао да је прва свежина што и скрама лепоте која зре, он доказа да се људи светски не варају кад мало воде рачуна о младоме женскињу у свему сјају њихову, и да имају разлога што пх извичу за „лепе“ тек у последње доба њихова цветања. Графица, поласкана, прошапута: — Он је у праву, он суди као уметник. Младо лице је врло мило, али увек нешто мало обпчно. И сликар настави, назначујући у које време лице, губећи мало по мало неодређену чар младости, добија прави свој облик, одлике, своју физиономију. А на сваку реч графица би учинила „да“, с лаким и убеђеним покретом главе; и што је он више доказивао, с ватром заступника који говори своју одбрану сузбуђењем осумњиченога који се брани, она је све то впше одобравала погледом и покретом, као да су начинили савез да се помогну у заједничкој опасности, да се одбране од неке нетачне и страшне мисли. Анета их није ни мало слушала. Њено насмејано лице је постало озбиљно, и она ннје говорила више, оплењена радошћу због овога покрета. Ово сунце, ово лишће, ова кола, овај весели и богати град, све је то било ње ради. Сваки дан ће моћи да долази овако, и сама знана, поздрављаће је, завидеће јој; и људи, показујућн на њу, говорпће, може бити, да је лепа. Она је тражила оно женскиње и људе који СУ ј°ј сс чпнили најотменији, питала за њихова имена, не бри-