Delo

376 Д Е Л 0 мађарским народним захтевнма учинио даље концесије, а за то време је минпстарство графа Куена Хедервариа и даље отнрављало послове. Али се у почетку септембра ситуација изненада измени збогједне Царске Заповести Војсци, која је датирана из Хлопиа, у Галпцији, и у којој се врло оштро говорн о положају у Угарској. Цар и краљ, као врховни иоглавар војске, изјавио је да ће он и даље чврсто да одржи садашњу доброопробану организацију војске, и да никада неће „напустити права и привилегије гарантоване њеном врховном заповеднику.“ „Моја ће војска и даље остатн у заједници н јединству, као што је сада; моћна сила у -одбрани аустроугарске монархије протнв сваког непријатеља.“ У Аустрији су ове речи примљене с ликовањем; у Угарској с бурним негодовањем. Графа Куена Хедервариа жестоко нападну што је допустио да се она без нремапотписа штампа у мађарским званичним новинама, и сама либерална странка да израза свога незадовољства према овој Заповести Војсци у једној резолуцији коју је саставио граф Јулпје Андраши. Снага јавнога осећања, међутим, убедила је круну да мађарскоме народу упути један манифест блажи по тону, али по садржннн сличаи Заповестп Војсци, и да графа Куена Хедервариа поново постави за мииистра-председника, да би за овај докуменат могао да прими уставну одговорност. Главпо место у томе манифесту било је ово; „Кад је 1867 годнне уговорено о средствима заједничке одбране, на основу Прагматичпе Санкције, између земаља моје угарске круне с једне стране, н, с друге стране, краљевина и земаља представљепих у (аустријском) рајх-срату, нараграфом П закона XII од 1868 утврђено је да све што се тиче управе, команде, и унутрашње органпзацпје заједничке војске уреДпм ја. II као што сам увек строго пазио да ове законски примљене обавезе часно н савесно испуњавају све странке, тако сам се нсто одлучио да одржим пеумањена права која менн припадају и да их недирнута предам својим наследницнма. Признавајући ово моје право, угарски је парламенат мислио ие само да мопархију утврдн у положају велике силе, него и на снагу и безбедиост своје отаџбине и народа. Управо пз тога разлога ја не могу да пристанем на одредбе које би, у својим крајњим носледицама, могле ослабпти обе државе мопархије н нзложити пропасти иаследство које сам прпмно од