Delo

380 Д Е Л 0 војним прерогатнвама круне? Цела угарска крнза окреће се око смисла у коме се узнма реч ,,уставан“. Могућа су три т.умачења. Прво тумачење да је владалац, поставши уставни краљ Угарске на основу своје заклетве о крунисању, добно нраво да врпш пзвесне прерогатпве, међу којима је н нрерогатнва односно команде, управе и унутрашње организације целокупне војске, чији допунскн део образује угарска војска. Према овоме тумачењу, краљ, као врховни командант, не бп био под парламентарним огранпчењем п уставпо би према угарскоме делу војске био у онаквим истим одиоспма у каквнма је и према аустријскоме делу војске. Члан б аустрпјског устава гласи: — „Уредбе о унрави, врховпој команди, и унутрашњој организацнји целокупе војске налазе се у искључивој царевој власти.“ Пошто аустријски устав говорн, као н угарски устав, о „целокупној војсци“, и пошто у Угарској није учпњен никакав изузетак у погледу израза употребљених у аустријскоме уставу од децембра 1867, то изгледа јаспо да је ово гледшнте о значењу речи „уставан“ преовлађивало у времену кад је двојни систем био створен. Друго тумачење речи „уставан“ јесте да се тиме хоће да све одлуке о војним питањима иремапотписује министар. Опште је правило да владаочеве одлуке, према томе, премапотписује заједнички мпнистар војни, у чију надлежност спада војна управа и но угарском и по аустријском уставу. Треће тумачење, које усваја угарска странка независности н коалиција, јесте да реч „уставан“ значи „иотчињен нарламентарној контроли“ — или нарламентарноме вету. Тисип кабпнет, образован у новембру 1903, на основу гореспоменутог нрограма либералне странке, нашао се у сличном положају у коме је био кабинет Куепа Хедервариа после нрекпда са странком независностп. Нећина независне онозиције престапе с опструкцнјом, али крајњи елемепти, а нарочито клерикално крило страпке независности, чији су нрваци Угрон и Седеркењи, паставе борбузајезик команде. Овако држање клерикалних незавншњака било је карактеристично у толико више што се у њему огледала мржња католичке груне нротив графа Тисе којн је калвинист, п што је откривало страховање од перспектпве да Тиса, спн, не поврати хегемоннју протестанског елемента у Угарској, коју је Коломан Тиса, отац, одржао тамо за све време свога седамнаестогодишњег министровања, и која .је сломљена тек кад су граф Апоњи и Коломап Сел оборили