Delo

Д Е л 0 (>8 лутну већину, на другом гласању изабран је онај који има највећп број гласова, т. ј. релативну већппу гласова. По кад што одмах се бира релативном већнном. Мане су оваквих система и сувише очевидне. Већином, којом су кандидатп изабрани, чини број М, који је за једииицу већп од половине укуиног броја гласова пли још мање од броја N. У Скупштпну могу н. пр. доћи представници изабрати једном половином целокупнога броја гласача у једноме изборном округу а да друга половина на буде заступљена ни једним иредставником, или, од две политичке групе са приближно истпм бројем гласова може једна да има несразмерно више представника но другп. Такав је напр. један избор изазвао 1890 год. у Швајцарској јаке переде: 12.166 либерала добили су 35 посланика а 12.783 консервативаца 77 посланика. При другом једном избору по истом систему, опет у Швајцарској, десила се та нечувена ономалија, да је радикална већина од 5580 гласача добила 44 места, а консерватнвна мањина од 5500 гласача 61 посланика.1 Алн и поред овога веома великог недостатка, и нелогичности до којих могу довести изборни системи по припципу апсол. или релат. већнне, одржавају се у великом броју устапова у свима земљама због преваге које имају пад осталим системима да им је процедура, по којој се извршују, најпростија. Онн су у осталом, потпупо правични у случају кад се гласа за само једног кандидата или против њега. Циљ је изборпих система по другоме од горњих принципа, прннцппу пронорционалности, да се избегну нелогичности до којих могу довести избори по припципу апсолутне илн релативне већпие те да у телима као што је п. ир. Народно Представништво, може већину сачпњавати само груиа којајенрави израз средине од које је бирана, као и да се н мањим, бројно сла1 Прн пзборпма за Еглескн Парламепт 1874 год., пзвршенп.м по припцнпу већиие, а којп су н изазвали цад Гледстоиовог кабпиега, консерватнвцн су са својнх 1,222.000 гласова добплп 536 посланнка, док су љихови противнпцн, либерали, поред све своје већпне од 1,436.000 гласова добили само 296 иослаонка, што је маљпни омогућило владаље земљом за време од шест годипа. На онштипским пзборнма у Паризу 1000 год. однели су победу нацпопалнсто поред све сво.је маљнне која је пзпосила само 21% од целокуииог изборног тела; док су н. пр. 88<» бпрача нацноналиста у једпоме изборном кварту добилп -једног представника у онштппском одбору, 7.563 републиканска бнрача нпсу добплн нн једпога н т. д.