Delo

116 Д Е Л 0 асуре. Боце и нове и старе, и полуоке и литрењаче; чаше истотако. У источном ћошку пкона Светог Саве; пред њом увнјек гори кандило, а испод ње висе гусле, укрштене сједним и опхрбаним батал-џефердаром. За крчмом је авлија и башта за једно рало нпо земље, јер Мостарци не броје да има куће ђе нема и добра башта за њом. У авлији смјештене клупе и клунице, и подигнута сједне стране штала за мусафирске коње а с друге — позорница од штица и греда. На њој, обично љети, или дају домаћн дилетанти по коју представу, или газда набави какве чешке свираче и пјевачице те увесељавају носјетиоце, или, кад наљезе какво путујуће глумачко друштво из Србије ја Војводине, нема се ђе друго зауставити до код газде Обрена, да прикаже по који србастији комад. Ћара је било доста и за Обрена, и за глумце, и за публику — и моралног и материјалног. У кафани је било свијета вазда. Ври као у уљанику. Ако је која мајка изгубнла сина, од првог мостарског газде па до најсиромашнијег Површанина што амалише на станици, наћи ће га ту. Нико се никога не либи; свак се свакоме обраћа. Ту се пије; пјева; весели; игра карата, домина и билпјара; проводп шала и ешеклук; претресају разне ствари и политички догађаји; иоштени се поштује а неваљалн куди — па ко биода био. Посјетиоцн су махом Срби, нравославни и мухамеданци. Уријетко да се види и по који католик урођеник; и то треба да је особита глава па да се мимо фратрове и предстојникове воље нађе у кругу бунтовних ркаћа и балија. Швапских шппјуна сваке вјере и милета могло се наћнувијек; а, кад би год била забава или представа, долазио би и знатан број швапске господе, нарочито официра. Био је петак, турски светац. Љето. Вечер. Сунце зашло. Људи почели напуштатп рад, и, да мало поврате душу, стали се навраћати код газде Обрена. Неки засјели па пијуцкају пред вечером, а онп којим се хита нреврћу онако с нога у душак. У једном ћошку засјело нет-шест глумаца и глумнца па пију и разговарају гласно, а поред њих, за првим столом до њих* један хаљкави жбир учннио се пијан па нахерио капу и млатара рукама по столу, а амо наћулио уши нут њих и прислушкује шта говоре. А то зато и тим прије што су глумци нз