Delo

ЈАКА КАО СМРТ ГК ДЕ МСПАСАН (НАСТАВЛК) II Графица и њена кћи, у оделу од црнога крепа, седоше једна према другој да доручкују, у пространој сали ронспјерској. Слике дедова напвно нзрађепе, један у оклоиу, други у капуту, овај посут прахом по коси као офицнр француске гарде, онај тамо као пуковнпк из доба Рестаурације, пружале су дуж зидова збирку Гијероа предака, у старнм рамовчма са којих је опала позлата. Две слуге, нечујним ходом, отпочеше да послужују ћутке женскиње; а, око кристалнога светњака, обешенога изнад средине стола, муве су правиле мали облак црних тачака који је зујао и ковитлао се. — Отворпте прозоре, рече графица, овде је прилично хладно. Три висока прозора, која су захватала од пода до таванице, широка као врата, бише широм отворена. Дах млакога ваздуха, у коме је било мириса топле траве, и далеки шум поља јурнуше унутра кроз три велика отвора, и иомешаше се с нешто влажним ваздухом ове огромне собе, затворене између четири дебела зида дворска. — Ах! Овоје добро, рече Анета, дишући пуним грудима. Очи обе женске окретоше се на поље и посматраху, пспод плавога, ведрога неба, мало застрвенога подневном маглом што