Delo

104 Д Е Л 1* ни тврђење, да.је етиографија оиисни део етнологнје. Кад раагледамо те опнсе поједпппх народа, које нам даје етнографнја, видећемо, да опа не опнсује само са гледншта чисто етнолошкога него излаже и телесне, соматске, особпне тнх народа, нзносп даље и статнстпчке податке о кретању, рађању, умирању итд., описује антроногеографске прплике и др.1 На основу свега реченог, мислим: 1) да не смвмо отнографнју изједначавати с етнологијом него морамо та два појма разлпковати један од другог. Етнографија је опнсивање (од и урпдрос описивање), етнологпја је дубље и чисто научно проучавање. 2) Етнографнју бисмо моглн само донекле називатп делом етнологије, понгго је главна грађа, коју употребљава етиографија, характера етнолошкога. Али је много боље сматрати етнологнју као засебну научну грану или као засебан паучнп носао са чисто практичним, иопуларастпчким или п дндактнчким, задатком, т.ј. са задатком да у згодном прегледу даје нотребна зпања о етничким, соматским статистнчкпм, аптропогеографским и другпм приликама код разних народа. Видећемо мало даље, да се етнографија п својом методом разликује од етнологије. — 3) Не може се ннкако тврдити, да етпографпја даје грађу етпологији. Не може зато, што су извори, пз којнх узнмају грађу етнологија и етнографија, потпупо нсти. То су разии нроииси н мопографске студије: проучавања поједнипх нлемена или парода нли научпи радови о појединим етнолошкпм темама. Због тога бисмо најбоље учннили, кад бпсмо све радове ове врсте називали етполошкпм радовима (етнолошким монографијама, егнолошкпм студијама или нроучавањпма итд.), јер једпна права иаука, којој ће они послужити својом грађом п својим закључцнма, јесте етнологи.ја. А што ће те радове употребити неко и за етнографске послове (који, као што смо казали, нису чисто научнп 1 Колпко ми је познато, сасвим осамљен стојп са својнм гледиштем ГЈ г К а г 1 \\' е и 1 е. да етнологпја има претежпо да проучава обичаје, култус п мотнве, уопште духовну културу, док би етнографија имала да обухвати матерпјалну културу и дневни жпвот (Уб1кегкипбе ипсЈ ГЈгдезсМсШе 11п 20 ЛакгИипбегГ Е1бепасћ иш.1 Ее1р21§, 1902., стр. 6). Овака подела пп иајман.е не одговара нп значењу сампх пзраза „етнологија" и „етнографија“, а оспм тога нема пп смисла стваратп две научпе гране за проучавање једног истог предмета — људске културе, јер паша култура, звали ,је духовном или матерпјалном. у ствари пма само један извор, а то је човеков дух.