Delo

ЕТНОЛОГИЈА 109 ирва два: задуго је једна огромна научна област, област историје п културе в|арварских1 и иолукултурних народа била остављена једино географији. Нпједпа друга наука, и то баш од онпх, које се запнмају неиосредно човеком, нпје била узела на себе проучавање тнх народа. Тако је то трајало све док се етнологнја није развила у засебну науку. Ну н данас једнаграна географпје, аптропогеографија, узима па првом месту за цредмет свога проучавања варварска племена и народе, јер се услед њихових простијпх културннх прилика на њима могу лакше ироучаватн закони географског распрострањења човекова. Шта внше, многн антропогеографп обрађују и теме чисто етнолошке, као што је нпр. географско распрострањење разннх културнпх појава. — Пначе географија много помаже етнологији, јер је на многе појаве у животу сваког народа било од утицаја његово земљиште, а то земљнште предмет је географског проучавања. ГГсихологија проучава душевне иојаве ноједипца човека, а впдели смо, да етнологнја има за предмет појаве човекове душе, које су производ заједница људских. Јасно је, да између ове две науке мора бити тесне везе. Из те везе понпкла је шта впше и засебна грана научна, етничка психо логија коју су засновалп Немцн под именом \'б1кегр8усћо1о§ле и која упоредно проучава душевне особине поједпних или свих народа или целих периода. На тај начин етничка психологија чнни у ствари грану етнологије. — Упоредна наука о језику (лингвистика) помаже етнологији својом деобом човечанства на говорне групе, јер јој тиме олакшава у одређнвању етничких целина и у проучавању њихова развитка. — Историја (политичка) помаже етнологији дајући јој податке о политичкој судбини по1 Место израза „дивљаци", којим се до сад обично код нас преводио немачкп пазив Ха1иг\го1кег најбоље би било да употребл.авамо још старп грчки израз, в а р в а р и, који је имао исто зпачење, а кад хоћемо да их опширпије обележимо најбоље је рећи: племена нпже културе или лримнтпвна п л е м е н а. Право дивл.аштво не може се нршшспвати нп једном данашњем људском племену, јер је свако од н.пх сво.јпм развптком далеко измакло од дпвљачког ступња, па коме не би знало ни за једпу културну тековину човечанску, ппр. за говор, за релпгију п морал, за одевање. за употребу ватре п т. д. Из тог истог разлога ннје правилпо зватн ова племена: „пекултурнпм“ пародима.