Delo

рече: „Нн, дакле, не знате да штаке у пролеће расту? Но нма тренутака када је н.пхово рашћење страшно.“ „Једап човек, коме ннсам могао да спазим лице, додаде: „То је климатерични час!“ Тада, лакнм и тајанственпм шумом којц ме уплаши, траве се почеше да пењу око мене. Дигао сам се и отишао до једне равнпце која је била покривена тамним, мал.астнм и мртвим биљкама. Ту сам срео Верноа, јединог прпјатеља кога сам имао у Парнзу, којп је живео онако исто бедно као н ја. Дуго смо ишли мирно један поред другог. По небу, огромне беззрачне звезде бпле су као колути од бледога злата. „Овоме сам знао узрок н објаснио га Верноу. „То је оптпчка појава, рекао сам му. Наше око ннје пи зашта.“ „II ја сам продужно, са врло тачним старањем и 'бескрајним тегобама, нредавање које се ноглавнто ослањало па потпуној слнчности човечпјег ока и астрономског дурбина. „Док сам ја тако размишљао, Верно је пашао на земљи, у модрој травн, једап огромпи црнп шешир, у облику диње, оперважеп златним ширитом и дијамаптским колутом. Он ми рече, метнувши га па главу: „То је шешнр председпика општине. — Без сумње,“ одговорио сам му. „II понова предузмем своје предавање. Оно је било тако ватрено, да ми је зној текао са лица. Сваки сам му час губио везу, н понова отпочињао на неодређено време ову фразу: „Велики гуштери који су пливали по првобитним топлим водама имали су око као дурбин...“ „Вауставио сам се тек кад сам нриметио да Верпоа нема: Ускоро сам га нашао у једноме превоју. Био је на ражњу над ватром од трња. Пндијанци, са косом завијепом на врх главе, полпвали су га једном великом кашиком и окреталп ражањ. Верно ми рече јасним гласом: „Меланија је дошла“. „Тек сам сада опазио да он има пилећу главу и врат. Али ја сам мислио само о томе да нађем Меланију за коју сам знао, изненадним надахнућем, да је најлепша жена. Потрчао сам, и вешто сам дошао до ивице једне шуме, спазим, по месечевој светлости, једну белу прилику која је бегала. Косе величанствено црвено-жуте просипале су се са потиљка. Сребрпа светлост миловала је њена рамена, плава сенка испуњавала је превој који је делио њена сјајна леђа; и јамице њених слабина, које се подизале п спуштале при сваком њеном кораку, сме-