Delo

414 Д Е Л о зиачајпо јо што се у опом ногледу истиче како у Француској, нациоцалној еиоиоји о Голанду нома сем једно дво ни јодне метаФОре нити Фнгуре, ного јо све конкротно. реа.1НО прсстављено — 1 — да су тако и сами мотнви у почотку са свим конкретни, реални иа постуино добнЈају дубљо, душевне садржнне, одговарајући племенитијим цртама друштва. Тако да се задржимо на већ споменутом мотнву родоскврио љубави, јодиом од најстаријих мотива ноезијо свију народа. Он је у најраннјем облику — н. пр. у првим књигама библије, са свпм ирост, сиров, конкретан Факат живота. Доцније када друшгво но глода у њему внше то, стварап Факат опажамо како се тај мотив увија у нарочите облнке. Да се ирестави сада вероватним оно што стварност документује као новероватно, иотребно јн спојити га са једним нестварним, за обичан свет необичним обликом. Тако воћ рано видимо како љубав оца према кћери која у почетку не троба никаква објашњсња, нпти нарочитог мотива, временом добија иарочиту, необичну и за тим скроз нереалну мотивацију. Жена одн. мати оставља тај аманет, она и сама постаје све више необичпа нестварна као н њен аманет (бива са звездом на челу, нарочитим прстом и т. д.). Напослетку цео тај мотив, изгубивши сваку конкретну садржину прелази у царство мита, бајке, легенде, мистерија. Артус обљуби своју сестру под чаром неке више, ванприродне силе, која тим остварује своје, за човека загонетпе, нланове. (Види „мистично и дубоко осећану“ обраду Артусове легенде од Томе Малорија). Тако је са Едипом. Тако, да наведем једап близак иример, Беговић објашњава, одн. мотивише љубав Мире према свом оцу мистичним утицајем њенога сна. Таку мотивацију захтева већ сама спонтана еволуција тога момента, која у себи илуструје извесни ступањ друштвене еволуције. У нашим кржљавим версијама Едипа оба Наход — Симеуна тога елемента још нема. Тако имамо још један леп пример. Од негда општег друштвеног обичаја, који одговара извесном ниском ступњу еволуције друштва, да девојку, младу, не проси и не доводи младожења, него му је за њ доводе други остао је траг у обичајима и књижевним споменицима. У Артусу, у Северном Миту (Уо18ип§а За^а) налазимо докуменат — већ иозннјег облика тога обичаја — да се прву ноћ меће мач између младе и девера. Сиомена о том има и у нашим б -р. предањима, а слушао сам да тај обичај и данас поетоји негде 1 Впдп: Јипкег: ОебсЦ. <1 1гап1. Шегашг и Кету <1е ОоигтопЈ „РготепаЦе? Пгега1ге8“. и „РгоМете <1и б1у1е“.