Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 421 и принонетка о девојци без руке. То јога и данас потврђује њена огромна распрострањеност но целој Европи, њено и даље разрађивање, импрегнирање новим мотивима и др. Опа је по свом општем карактеру израз једне раније ниже културне средине, но што је данашња т. зв. културио-европска средина; зато у срединама сродним оном ранијем нижем стуињу она и данас налази хране и разумевања — а то су среднне пгироких народних маса. Вудући онштег карактера она у основи нема посебан, националан, или етнички значај и за то се сеоба њена даје тешко утврдити. Ваљало би наћи какав снецнФичан знак, показатн његово прелажење првобитних народних граница. Али то је код приповедака о девојци без руке апсолутно немогуће. У њима нема ничег специФично Француског или немачког, што би било донето Словепима, нити ја од своје стране верујем у „несумњиво словенски карактер мотива о клању деце, јер тога мотива има у западној европској књижевности и пре него гато је с.кјвенског утицаја тамо и могло бити, на нр. у „Амису и Амиленсу* а иначе се убијање деце од стране најближнх рођака налази већ и у старим кентским приноветкама (в. Вас1у Сгиез!. Тће Маћто&чош н енгд. баладама (видп: Регсу з КеИ^пез е!с.). Друкчије је самотивима несумњиво специфично етичка карактера. Ту је сеобу лако утврдпти. Да је енглеска иесма о Роланду само одјек, ако не превод Француске — то је лако утврдити. Да југословенске песме о Краљевићу Марку и о Косову могу бити само од нас произашле и то .је јасно, и ако и у оваким песмама и ириповеткама може битп примљених, страних елемената. За Франц. Роланда се тврди да је германсног норекла, али и само то. Инак целокупан карактер оваких дела је носебан, одвојен, самоникао. често везан за какав догађај, личност, која је кадра продрети у васколику душу народа. Но ако је код овамих мотива лако замислити на често лако и показати сеобу њихову од народа у парод, код оних првих, оних онштега карактера то сељење је тешко утврднти но је у опште питање да ли оно и постоји, особито у овој мерп у којој то г. Поповић верује. Књига г. Иоповпћа није ме могла у моме уверењу иоколебатн. Она ме није могла убедити да је у нас ирипонетка о девојцн без руке дошла са стране и да јој је једини извор на страни. Нанротив она тражи да на неприродан, управо немогућ начин обја нн оно чему се може наћи природно и могућно објашњење. С тога оно на мене прави утисак узалудног тражења тачног одговора па .једно нетачно постављено питање.