Delo

44 Д К Л 0 Опраштајући незграином инсцу, што јо овако нокварно лпјепи Л)убишпн језик, овај је нредлог бно пошљеднца хајке Хрвата на Србе. Српски првак п најбољп говорппк у Сабору преломио је најјачу свезу, која је до онда спајала Србе п Хрвате: уједињеље Далмације Хрватској н Славонијн. Он се шта впше, усиротивно том сједии.ењу, наводећи за то, врло динломатски, н формалне разлоге. Друкчнје пнје ни могло да буде. Од када су Србн у Далмацији посталп издајници; кад су Хрватн почелн на љпх кидисати п кад ннјесу хтјелн ни да признаду, да има Срба, с којпма су пначе до недавно заједннчки радили, а којима су једино морали да захвале за добивено црвепство; — Србн нијесу ни моглн ни смијели да остану скрштених руку. Хрвати су знали, да је /1>убпша бпо најјача српска спага. Била пм је позната љегова вјештина н способност, које су баш њнма највпше помогле. За то сковаше план, да одстране љега пз сабора. Са осталима ће, мислили су, лако доћи па крај. 0 верификацијп нзбора за Боку Јготорску, гдје је изабран /Бубиша, мало иослпје предлога, који наведосмо, уништен је његов избор. Уннштен је љегов, а пнје уништен избор његовог друга, којп је изабран истим гласовима. Већина саборска, која је била у хрватским рукама, задојена духом Беча, санкционисала је ту огромну незаконитост. Није било никаквих законитих разлога, да се уништи избор Лзубишин. Требало је љега уништити, да не смета сабору. Нико у сабору далматинском није подигао одлучан глас против тога. Љубиша се сам, у значајном и красном говору, бранио. Показао је н доказао је ништавило његових поличичких нротивника. Сјајно је одбио од себе све потворе. Казао је прави разлог, зашто га гоне из сабора: „јер сам Србин православне вјере.“ Виком хрватске већине: „доле недостојни!" Л>убиша је за увек изашао из далматинског сабора. С љнм су морали изаћи из сабора и остали српски носланици. У знак протеста морали су се одрећи својих иосланичких мандата. То је свакако морао да уради барем другЉубншин, који је заједно с њим изабран у истом срезу и са истпм гласовима. Другови Љубишинн, остали српски иосланицп остадоше напротив, и на даље у далматинском сабору. На тај начин, и ако нехотице, одобрише незаконити рад својих хрватских другова, против кога су морали одлучно устати. Овај ноступак према највиђенијем Србину у далматинском