Delo

46 Д Е Л 0 тају главном земаљском нмену хрватском. Ова хрватска Тро* једница не може свому ннједном становннку датп друго него своје хрватско, нрастаро и славпо пме (ту о иутнпцпх днвана дакако не има). „Зар могу дошљаци захтјеватн, да се она земља, у којој су опн драге воље нрихваћеии, цнпеја плн да прихвати њихово име, а своје да остави плн да окрњи? Што такова захтјеватп била бн у нстину бескрајна дрзовитост и иезахвала са стране гакових дошљака; што такова сјетило бинас одмах оне карактерпстичне прпповнјетке о змији и јежу. У такову случају морао бп дакако и главпн нстоименп народте земље оставити пли окрњити своје нме ради дрзовитих и незахвалннх дошљака. Ну гпта такова нптнје впдпти у других земљах, нити треба да видимо } хрватској Троједнпцп. „Обзпром, дакле, на хрватско име наше земље Троједипце, у којој пашн негдашњп рншћанн и данас станују, пнсу они нипошто Срби, већ су Хрватн. Срба према имену земље има само у српској земљи, у кнежевини. ,Оти наши пегдашњи „ришчанп“ и сада су опе нсте вјере, које су били и прије 15—20 година, а вјера ова нити је бнла, нити може битп српска вјера. Српске вјере пе има нигдје као пи хрватске; оно би српска вјера била, која бп пскључиво припадала само српскому народу, илп само сриској земљи, али не нма. Ннједна в.јера ништа пе помаже нити не смета будн имену пародз којег. Читави народи, читаве земље могу се изневјерити својој можда давној вјерн, али тиме нитп народн пнтп земље не губе свога имена: макар би Чеси свеколицп прпхватнли православну вјеру, они тпме ннак не би престали бптп Чеси, њиховој би земљи ипак остало нме Ческа; макар би Срби свиколики прнхватили евангелиску вјеру, они тиме ипак не би престали бпти Срби, њиховој би земљп ппак остало име Србија. Религиозне мјешавппе бијаше већ међу намп Хрвати и Срби негдје се радило за католицизам, негје за православје — сада овако, сада онако — али то не сметаше ннтн имену народа, нити имену земље. „У Руснји има становника разне вјероисновједи, али се они свп ипак називају именом земље Руси, тако их н свијет назива, не гледећи па њихову различну вјеру. Пме земље јест главни мотор и фактор код пазива свих њезиннх становника. Псти Пзраелићапн не гледећп па своју вјеру, у њемачкој земљи