Delo

ПИСМА ПРИЈАТЕЉИЦИ 81 — Похваталп смо све буитовиике, па смо нх данас жељезнпцом сургунисали. Сад се немате више чега бојати. Неће бити пуцања, осим, може бити, због пожара; нема кавге: све је мирно, шућур!... А сад, мадам, дајте репшнкшп, да идем — да ми се не брине харем... Кад оде беј, иа оде н Даниш-ефепдиа, проговорнше она два Скоиљапца, Хаџи-Зафировић и Хаџи-Костић, испричавши паш жалостан иризор данашњи: сургунпсаље Арнаута. Арнаути бунтовнпци новезани корачају махнито, за њима иде власт, а за влашћу њпхие нородице, жене и деца. Жена и деце вриска била је страшпа, дивљачка, до Бога се чула... „Е баш добро што ннсте били овде. Ми смо људи, па смо се „растужили до суза“. Е баш сам срећна што сам данас изашла из града. Јелена Ј. Димитријевић Ч Дело, књ. 41. 6