Delo

Ш И Н Е Јаочу, стењу шине, Засопљеп јури влак. Варница кресне згипе И опет мрак и мрак... Јаочу, стељу шине, Њин плач ми није стран, У срца мог дубине Продире — гони сан. Ах с вама и ја плачем Судбу кунем и ја, Што нас под ноге јачем Врже, доле у пра: Нада мном исто зија Безнађе судбе зле Спутан сам, спуган и ја 0 мртво, тупо тле. Опирем залуд леђа, Напрежем сваки зглоб, Јер ја сам цигло међа II других цигли роб. IIII преко мога трупа Силника газп рој Ал док он напред стуна — грбат је позив мој;