Delo

840 Д Е Л 0 тшопп) те да би парничарима било допунхтено ступање у нови брак. Становници Ирске такав развод могу добити само ако поднесу молбу парламенту за сваки конкретни случај да изда специјалан закон за развод, као што је то по старој пракси било у Енглеској. Горњи дом (Нопве о1‘ ЕопЗв) парламента иоставио је међутим 1866. год. правило да за издавање једног ирског бракоразводног акта сматра за довољне оне исте основе, по којима од 1857. год. у Енглеској бракоразводни суд досуђује раззод. Одвојен живот (сЦуогсе а тепза е! 1ћого) бива на пстом основу по истим правнлима и са истим последицама као и јпсћса1 зерагаНоп у Енглеској. Остали брачни спорови, изузимајући развода брака, од 1877. године спадају у надлежност нарочитог суда у Дублину (Ргоћа1е апс! Ма1птош‘а1 Отзтп о1‘ 1ће Шр,ћ Соиг! о! ЈизИсе). У Шкотској до реформације сви брачни предмети спадали су у надлежност црквеног суда. Судије су се звали „Сотпп38апез“. Године 1563. единбуршки суд ове врсто постао је бпо надлежан за целу Шкотску и тако је било до 1830. год. када су брачни спорови пренети на тако звани Сопг! о! беззтпз. Судски поступак је на начелима канонско-правним модификован у неколико статутарним нормама и судском праксом тв као такав познат је под именом „конзисторијског права“ (Соп8Гз1опа1 ћам').1 У ову четврту групу држава, како смо их квалификовали, поред Грчке, Данске, Норвешке, Шведске н Енглеске, спада још и Аустрија,2 по чијем законодавству за чланове иризнатих религијских заједница, где се увршћују: римокатолпци, унијати, евангелисте, православни, мојсејевци и старокатолици, прописан је у начелу црквени односно религиознп облпк закључивања брака. Но ако се деси да свештеник које од ових, признатих вера у држави, са неких разлога, ненознатих иозитпвном државном законодавству, оспори коме право на стуиање у брак, онда у таквом случају чланови признатих вера могу закључпти 1 Впди Наћп о. с. „Огоббћгћашеп ши! 1г1атГ\ - По статпстичкнм нодатцима од 1900. године Ауетрија .је бројала 26,150.759 становнпка. С обзиром на њихову вероисновест било је: римокатолика 20,660.279: упијата — 3,136.535; православних — 607.462: мојсејеваца 1.224.899; евангелиста— 494.062; старокатолика — 12.937; разних хришћанскнх секта — 5.741: мухамеданаца — 1.281; других вера — 1.414: без икакве релпгпје — 6.149. Види Наиск о. с. XIV. 8. 313.