Delo

30 1 Е Л 0 и од народнпх представв I вависе Та?:о у покрајинском школском вијећу, где сједе два члана зем .л> ког одбора, били би овн дужнп настојатп, да се посао ш »олски праведно уредн, колико се тиче потребе ћирилице и фонетике, равноправно под.јеле школа, уређење препарандије и особито редакције школских књига. „С овим додацима, а не друкчије, могла би се примити и тачка VI-

„Осим разлога наведеног почетком данашње изјаве друга два нас доведоше, да иоставимо Хрватима овај протупредлог. Први је, да покажемо, пе само голим ријечима, но и стварним дјелима, да смо свеђ склони на сваку поштену нагодбу. Други је разлог, да нам баш садашње прилике не допуштају чекати са подвитим рукама, да нам само вријеме нзмири земљу. До брзо ће свака странка морати да ради безобзирно за свој властити опстанак, па ће нужно прирасти, ако се баш понешто странке не измире, нови узроци раздора досадањем, и свеђ ће коначна снага постати невјеројатнија. За то ми дубровачки Срби шаљемо овај протупредлог (дотично изјаву) представницима српс?:ог саборског клуба, у сврху наглашену особнто у истој изјави. Ако Хрвати прнме протупредлог без бнтннх преинака, наш ће положај у Далмацији постати занаго завидљив према садашњем; ако га пак не приме, ми не губимо ништа, остају нам слободне руке а на њих пада сва кривица и одговорност не получене, а иначе жуђене и нужне свакому слоге.“ Мпоге новине, стране и домаће, иисале су о нреговорима Срба и Хрвата па Приморју. Бечка нова и ондашња стара Ргебве оиширно су гшсале о том питању. Пнсао је опширно п задарски автономашки орган. Оа1та1а је корио приморске Г'рбе за та преговарања. Прорицао им је, да ће их Хрвати преварити, као и до тада. Препоручпвао је Србима, да добро отворе очи и да иојмљиво гледају шта раде. Неким особитим интересом пратиле су те преговоре загребачке Народне Новине. Оие су биле, а и данас су орган владе у Загребу. Онда еу биле и орган саборске већине, тадашње народне страпке. У 175 бр. од 1883 год. иосветилп су нарочитп чланак приликама на Приморју. У том чланку рекоше: „Част н поштење Далмацији! Нас веселп кад се она развнја, кад се оно што је нашега елемента словенскога тамо, било