Delo

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕПЕ 393 вршини неодређене боје зеннца, скоро плавих, нпак никако плавих, оне безимене боје што их нмају извесни метали кад се пресеку. Да, цела се је душа ове молитељке огледала у очима, с којпх је сад скпнут вео, и дизала се ка Невидљивоме, ка благом Прпјатељу немирних, раздешеиих и пеутешнпх: Богу очински расположеном према заљубљенпцима, кога оне радо замишљају, по речима светих књига, најлепшим и у исто време и најнежнијим од људске деце. У очима је овим снјала извеспа ретка безазленост која је тако озаравала лице да му је давала младалачки, неук и зачуђен нзглед девојчица кад у иодне, брбљајућн и држећи се за руке, излазе пз школе. Обилно нежности жнвело је у тим очима, извесна страсна потреба да неког штитн, да воли, да распе своје срце као милостињу. Пошто је калуђерица попалила све лампе у канели, клекну пред олтар и ту се смерно молила неко време. Затим се ноклони часној трпези н уђе у сакристију. ПЈум од затварања врата појачавала је тишина у капели: он, из хипнозе, пробуди покајннцу. Она се подиже, намаче свој огртач на се унути и сама сакрнстији. Сакристија је била обложена дрворезом отворене боје и јако наличпла на какву собу за зубље; калуђерица је још ту била и преглеђивала стпхаре деце што певају на хору; она се осмехну отвореннјим осмехом добродошлице но мало час, осмехом добродошлнце којп је био опуномоћен мањом светпњом места: јер међу калуђерицама ностоји чак и хпјерархија осмејака. — Добар дан, сестра Зито. Да ли је код куће опат Пге? Сестра, као у исповеданнци, ирошапута: — Држим да је ту... Видела сам г. исповедпика кад је ушао пре трп четврти сата, а нисам видела да је изашао. Да ли ме може примити? — Ако је по вољи госнођи да пође... Али сад г. исповедник не исповеђује. — Ах! нпсам ја дошла да се исповедим. Посетитељка очекну за тренутак два на што јаснијп одговор; али сестра Зита, нашавши да је за данас доста говорпла. ућута се и понова поче да преглеђује стихаре. Млада се жена одлучи и, спгурннм ходом каквога човека који добро познаје кућу, изађе из сакристије кроз врата која су била према хору. Свежина од кише на мах је прожма, те она прикупи пе-