Delo

34 Д Е Л 0 рем оставитд потомдима припраељено земљипгге, тако нас баш данас не могу никако занијетп благодати хрватске автономије, којом се данас не хвале најблпжи загребачки пријатељп двају хрватскијех лпстова, као што се за исту већ не заносе ни многп њпховп пријатељи у Далмацији. Драге воље хтјелп би захвалити Народу на понуђеном дару, али ево баш немамо му на чем захваљивати, јер све имамо, што нам он нуди. По уставу слободно нам је звати се како нам се свиђа и крстити се, како нам је драго; не само, већ нам закони и то допугатају — да се не крстимо никако. „Него, Народ увиђа и признаје, да фузија, какву он замишља, није данас могућна, те ћемо и ми битп толико увнђавни и нећемо понављатп наше чланке и препирке о наметању политичког Хрватства на Србе, који Си му опет казали, да та фузија није могућна ни с у т р а. Н а р о д опет слабо схваћа прави циљ слоге, биљежећи у утјешљпве знакове за измирење, што у пошљедњем сабору „ни са једне ни са друге стране није било стављено предлога, јали интерпелација*4— По нашем знању и колико се нас тиче, изостале су интерпелације и предлози с наше стране ради неочекиваног наглог сабора и некијех осталијех прилика. По нашем увјерењу оскудица интерпелацпја и предлога не може се сматрати никаквијем знаком споразума, као што се не би могло држати, да би постигли идеал шјепе и корхшне слоге, кад би се из сабора искључиле интерпелације, предлози п сав осталп рад. „Народ се на крају подпже, те му ми одобравамо, што препоручује, „да будемо солидарнп у борби за народна права, која нам се нијечу, јер смо Словени.“ Одобравамо п Народном Листу, што оп у свом трећем чланку сматра слогу са вишег гледишта. Али овом пошљедњем морамо замјерити, гато се на крају, без потребе, обраћа на Србе. Он пише: „Ми слогу између Хрвата и Срба сматрамо са много вишег погледа, него ли су прости дневни политички интереси; сматрамо ју са шелокуппог народног гледишта, у интересу будућности наше домовине и њезипа будућег положаја у кругу си сродне браће. Увјерени смо, да ће и наша браћа Срби са овога погледа узети питање зближења, што би доказало њихову политичку зрелост и родољубиву свијест“. „Позив, у колико је намијењен Србима, није умјестан. Наша странка, од кад је постала, није никада сматрала са ни-