Delo

1G6 Д Е Л 0 сагори. Једноставна неумерена сила производи прекомерну,. штетну, топлоту; сила која је производ од двеју таквих снла даје топлоту умерену, најподеснију за развиће. Ово нам, у оста- ' лом, доказује и тај факат да су људи у умереним појасима најнапреднији. Комбинована суверена сила корисна је зато што је она ограничена — не ограничена каквом другом сплом — већ ca^MOM собом. Једноставна суверена сила, владалац или скупштина, иотпуно је неограничена, и објективно и субјективноТо су силе које себе не умеравају. Из тих сила комбинована сила, трећа сила, себе умерава. Силе, које су њу дале, ннсу паметне, док је ону паметна. Куриозна истина, да комбинацпја двеју неумеренпх, неразумних сила даје нешто што је умерено, разумно. Када ногледамо на слику у којој смо представпли кретање државе, онда видимо да се та трећа сила креће по средини, док су оне друге две на крају. Из овога нзлази да је средишна линија, кретање по средини, умерено и разумно, док ни једно ни друго нису кретања по крајним линијама. Што значи, да држава не треба да иде правцем који јој би хтели одредити крајњи елементи — звали се они генпјалнимили ексцентричним људима — већ иравцем који јој трасирају умерени, уравнотежени, то јест разумни људи. Али не треба норицати важност ни оним првим елементима. Јер да није крајњих линија, не бн би се знала ни средишна. Да пије неумерених елемената не би се могао одредитн средњи пут којим држава треба да пде. Ти елементи, будући су они крајности, омогућавају постојање средине, које нема, ириродно, ако нема крајностн. Помоћу крајњих линија, израчунава се линнја средишна. У овоме је авантаж који имају крајњи елементн: њиховнм правцем не иде, истина, држава, али њихов правац је њихово оригинално дело. Држава иде путем одређеним јој умереним, разумннм људима, али тај пут није оригиналан, пошто је он продукат путева крајњих елемената. Оригиналност без умерености, без равнотеже, или умереност и равнотежа без оригиналности, пзмеђу тога двога имао би човек да бира, када би од његове воље зависило да буде једно или друго, избор који би био ствар укуса. Другим речима, природа је у те две категорије људи класирала. Обоје, бар у пуној мери, не налази се ннкада код једног човека сједињено. Може бити, у том погледу, извесне мешавине, према томе да ли је линија којом се човек