Delo

178 Д Е Л 0 оегне васеденеком патријарху. али п на патријархов позпв срнски депутати одговоре да еу као кнежеви и чланови највиНенпјих српскпх породица, равни са патрпјархом и да, према томе, он треба првп да пх поеети. II то је учињено на захтев Портин, али пос-ете и враћање иосета, остале су без икаквог резултата. Депутација се тада показала сувшпе охола и тражила да њени захтеви буду иримњени. Том не мало значајном размирицом, са Србијом, највише је добила рус-ка дипломатија, а прилпчно п грчка ствар, јер Турска, борећи се против Алипаше, бојала се, с друге стране, да не упадне у двогубн рат: један унутрашњи са Србијом, а други с-пољашњи са Русијом п журила се, да уншпти Али-пашу п да сву епирску војску, којој је на челу био Хурзид-паша, уиотреби против Србпје, те да нападне на Србију, игго је п учпннла 1818 године, под истпм Хурзид-пашом. Свеска I. страна 277, веза 104. Извод из ранорта Ласанпјевог кнезу IЈпсилантију, у .1ашу 12 јануара, 1821 године. Депутати Србије позвани су у Довлет да прегпварају, ако нмају дозволу п пуномоћнје. Они одговорише да пмају само налог да траже испуњење њихових захтева без нкакве промене. Порта пм је одговорила да неће да улази нн у какве преговоре пре но што добију пуномоћије, зато су онп тражили пуномоћије из Србије. То је Порта учннила не би лн добила што више времена. О последњим вестима о Алппаши ништа се тачно не зна. Пошто се Порта у шггању о наследном праву Мшошеву јако одупире, наговешћујући да то нцкако не може бнти, одговорили су Срби да се п њима да право, као што је дато и Шахо-богданији. Потребно је да се што пре пошље Аристид (Папа), јер се бо.јим да Срби, за сад, воде политику са нами, да би ћарили а нашпм радом, па да тиме утврде евоје захтеве и тражена срава, а за тим да нас осгаве у глибу. Међутим, овуда нпје погућно да прође, као што вам је Ризос о томе пнсао. Дакле, \[Рба тражити други, најкраћи, иут.