Delo

182 Д Е Л 0 Страна 44. 1820 године Ксантос, Хетериста, договарао се дуго са ('теваном Живковићем, да Живковић оде у Србпју п склони савез српско-грчки, а тиме бп се обновпла намера Левентпса, коју је са Кара-Ђорђем утврдио. Жпвковић је био један од на.јзнаменитијих људи у Србији, и одликовао се за време устанка иротив Турака. (Види II свеску, глава I.) Поеле букурешког мира морао је напустити Србију, заједно са Кара-Ћорђем, и живео је у Руеији. Као револуционар. свагда се стављао на расположење да се огпочне борба против Турака, а још више под спном Константлна Ипеилантија. Страна 74. Ратни пдан Саве Поповића, бннбаше. Прво има да се Србија крене п постара да, ако је могућно, са каквом иреваром заузме град (београдски), а у противном случају, ако гго није могућно, да подигне око њега шанчеве и да остави војску ради онсаде, а <• једнп.м делом војске да пође нротив Босне, е другим делом против Ниша, а е трећим да се угабори између Фетиелама (Кладова) п Неготина, и да постави батерије ирема румунској гранпци, како би гако одржала отворен саобраћај између Румушгје п Србије откуда јби нрнмала помоћ п друге иотребе. Кад се Срби дигну на оружје, босанскп Турци ће наиаетп на њих. Но заклети Херцеговци н Староиланинцн напашће <5 леђа босанске Турке п можда ће им отетн п неколико градова Тада ће се суседни Турци косовљани, врањанци, ђаковцп, пеКски, берански, пошто дознају о побуни Срба Херцеговаца п (>гаропланинаца, дићи против Хришћана, али онда морају Црногорци са бока.да нападну на њих. Треба имати на уму да је у реченпм турским пределпма половина Хришћана, храбрпх јунака и вичних ратовању, п кад се с Црногорцима сједине, они ће победити Турке. Страна 11. Олимиије је у Букурешту имао задаћу да одржава односе са Србијом. II ако ннје био пријатељ Милошев, због убиства Кара-Ђорђева, он се ипак покорио општој иотреби н стуИио