Delo

224 Д Е Л 0 трома вола, којп је, богме, јак, а ја сам, богме, јак, као правн Сламоња! И, једнако клибећи се, ноказа ми своје дланове као лопате и своје мишице као у слабијег човека бутине. Докле сам с њим разговарао, гледао сам на улицу. Беше нуста. — све још затворено. Десно од гостионице, изван реда других кућа, иружпла се дугачка зграда на један бој, коју у доласку њпсам замотрио. Сламоња ми рече, да је то дево.јачки лицеј. Има их, вели, преко четрдесет, међу којима неколнко Даламарака и Захолмака. Управитељица је, вели, нека „Мошкаљка*‘ која јаше коња као на.јбољи коњапик. У главном, знао сам за тај завод. Унутих се улицом. Куће су уврстане, већпном малеие, неједнаке, од нетесана камена, са прозорчићима, као да су грађене за патуљке, а не за стасите Маврићане. Тротоари су набијени областим камењем, а нвицом ређају се кржљави дудови. На двеста корака од гостнонице лево, шири се трг, а на његовој левој страни, двор. У ноћи, чннило ми се све пространије и веће. Двор је на два спрата, зелено обојен, са пегама од влаге. Пред његовим лицам видех узано двориште, прергађено зидом од трга. Према улазу, на средини трга, видех велики храст, обзидан каменим коломатом. Нн у томе крају ‘не беше видети ни живе душе, сем двају укрућених Крилаја пред великим вратима. Наставнх шетњу. Још неких триста корака у истоме правцу, па свршава главна улица. У горњем јој делу зграде су незнатније. Сиромашнијн свет устајаше. Било је отвореннх крчама и кафанпца. Свратих у једну, и видевши у нолнцама свачега. а на мангалу ибрик, видевши висока Ранаула где послужује госте. Одмах се сетих да је то Зот. Ou ме поздрави талијански. Још неки говораху тај језик. Један угојени, ћосасти Маврнћанин, ружна бабаста лица, буљаше у мене, па проговори: — Пошто бедевија, шишпане? — Двеста педесет фирауна, прит'же! — Hehe бити, човече! Ваљда си мислио цинцика? — Колико сам рекао, толико сам мислио! Није моја. Чија је, толико је заценио. Рече ми, да му је вратим .још дапас, ако је за толико не продам. Веруј ми. — Веру.јем ти! Причао ми је ој-укбук Пух, синоћ. Само