Delo

ДЕСЕТ ГОДИНА У МАВРИТАНИЈИ 225 ми не рече да је толико цена. Толико нећеш узети за њу у Јаминп. — А што могу, рекох, и узех да читам Мавритски Поклич, који беше на столу. Читао сам га редовно и у Пвонији, све до буне, алп од онда забранише му Дикефалци улаз. Било је у њему увек лепих политичких и привредних чланака Јозоја Сиона, и занимљивих дописа из свих крајева Мавританије, а тога јутра на моје велико чудо, нађох Поклич испуњен самим песмама! Лошим песмама, љубавним и љубородним! Чак и један допис из Мавританског приморја о некоме злочнну беше у стиховима. Нехотице рекох гласно: — Шта је ово! Какво је ово чудо! — Шта то? заппта неко, наклонив се иза мене. Беше она.ј ћосо. Не сачекавши да му објасним чему се чудим рече: — Бнаш ли шта, шишпане? Да ти дам за кобилу двеста чистих фирауна! Више не дам ни солдика, светога ми Кама! А отсеци ми нос, ако ти ко у Јампни понуди и толико, него је мени преше од коњчета! Ја се узрујах. По његову наваљивању разумех, да бедевија вреди впше, али ми сам Орипео рече, да не верује, е ћу за њу добити више од двеста! То је једно, а друго је, он ме овласти да примљен новац задржим, и употребим за путовање до Белстана, па да му га вратим кад будем могао. Зот се умеша, овога пута левкадски, којекако: — Шишпане, што ти овај човек рекне, то је као свето! У њега нема две речи! А уз то, мало је у Јамини трговаца, којн могу толнку суму одједном дати. Купац додаде: — Ја се зовем Констан Ћукин Киклић. Питај Пуха и остале ујшпане и шишпане, какав сам човек! Заиста, на његову ружну лицу читаше се искреност. Рекох му: — Чуј, Констане! Ја нисам човек трговац, нити сам тога ради овамо дошао! Дакле, ако ми заклетвом потврдиш... Он ме прекиде: — Тако ми светога Кама, нико ти у Јамини неће толико понудити! Разумеш лп шта значи кад се Маврићанин закуне светим Камом!? Пружих му руку: Дело књ. 15