Delo

ДЕСЕТ ГОДИНА- У МАВРИТАНИЈИ 227 Рече ми неки пролазник да је то болница. Низ то брдо спушта се у град нов колски иут, на коме је било доста света. Из споредне улице, свративши мало, нађох се под наличјем девојачког лицеја, па, после неколико корака, пред гостионицом, која још једнако беше затворена. Све то обилажење, заједно са седењем у Зотовој кафаници, није трајало ни пун час! Неко прође крај мене, веома погнут под врећом нечега тешког. Тај ми се јави: , — Јесте ли се нашетали, шишпане Даламарче? -— А, ти си Сламоња? Јесам се и нашетао и пазарио. А шта тн то носиш тако тешко? — Кромпир, шишпане.... Бреме баш за магарца! додаде церећи се. — А кад мислите отварати ту вашу гостиону? — Тамо око осам! Јаманци су велики спавачи. Бој се што бисте и ви устали, да вам Ожобина не дође на ракију! Па га спопаде неки смех да у мало не паде под бременом. Упутих се ка доњем крају долине. Главна улица, која је у истнни продужење роточког друма, сече долину од једнога краја до другога. Скренух са друма, преко утрине, дуж некога плота, иза кога видех често дрвеће. То је била дворска градина. Дуго сам ишао око ње докле не стигох до дворскога бока, одакле, под брдом, угледах велику зграду, мрких зидина, са црквом на крају, исто тако старинском. То је келистан (манастнр) у коме су неколико векова паставали мог’ли ојпаји, а а у коме данас живи ојпај, који је само црквени поглавар. Над келистаном, на голом брдељку, лежи гломазна кула, некада тврђава, данас звонара. Између манастира и двора, налази се дугачка кућа „на глагол“, црвено обојена, са кулицама на рогљевима нространог дворишта. Лако ми се било домислити, да је то чувена „доминка“. Доминку је саградио Едар, последњи ој-пај-могл из дома Камика, који је много путовао по Јевропи, а коме не беше угодно живети у старом келистану. Како је тај ој-пај увео пгру „домина“ у Мавританију и сам радо играо, прозваше нови двор ^Доминком". Докле сам ја то разгледао, стани се од некуд преда м.ном крилај неки и пошто ме запита јесам ли здрав освануо, -запнта ме шта онде раднм? Рекох му да сам странац и да оби-