Delo

Ч Е К А Њ Е 247 вари, поплаши! Угурсуз један!... и старац га гледаше, мисдећи, да га је он збиља хтео да превари оним питањем, те да га он више не тера на рад, не грди и не дира. Па га крадимице гледа и храбри се, мислећи да је савладао и тај напор, да је прокљувио и ту тајну која је тако немилосрдно рушила већ толико времена мир и спокојство његово. Али, кад год погледа Милана, све се двоуми; све му се чини као да није све тако, како он мисли, она његова озбиљ, ност, која ггма неке чудне одлучности, неке суровости, буни га и чини му се да то Милан озбиљно мисли, да ту нема преваре, нема лажи, да он није мислио старца да обмане. Са Дунава се шири мирис свеж, јак, као апор. Врбе се суморно повиле и ћуте, а свуд унаоколо разлеже се песма, врева, жагор, који допирући из даљине до Станојевих ушију као да му је доносио неку збуњеност, неку пометњу. Да мује некако да оде са тога места, чини му се да би се извукао из нечега, што већ више не може да поднеси; да иде ма где, ма куд; само да се на његове мисли више не наслања оволика брига, да се његових осећаја не дотичу више ове појаве, које он већ не разуме, не схваћа. Јер, кад год му се у мислима учини да је корак ближе срећи, изгледа као да она за тренут утекне, ишчезне, те је више не опажа, ма колико се трудио и мучио. Сад тек иојми страх, прави страх, који се ослањаше на његове мисли кињећи их; страх опредељен, јасан, од кога он није могао утећи, кога није могао да стресе. И ма колико да је хтео Миланову жељу за комите да оправда, да ублажи, ипак се она, као за инат појављиваше све чвршће; као да је види већ остварену и он се од страха стресаше. Милан је непрекидно окопавао око кукуруза, не гледајући оца. Зној му је већ почео да цури с лица и он би само по неки пут рукавом од кошуље обрисао га, па опет продужио рад. А старцу дође жао, па као да би да оправда суровост с којом га је натерао на рад, благо му рече: — Е, па доста, одмори се мало! — Нисам се уморио — одговори Милан, не прекидајући рад. — Ако ниси! — Нећу ја ни да се умориш! .. Ниси ти надничар овде!... II ти си газда!... Исто што и ја!... Има времена, радићеш, радићемо обоје!... Сад је доста!... Остави будак говори као збуњен.