Delo

Ч Е К А Њ Е 249 — Тати је рекао да ћемо се идућег месеца венчати. — Добро. питаћу тату... одговори Милан, а старац не сачека даље. Као опијен од радости, он одјури право на њиву и сам докопа будак. Земља је прштала под ударцима, а он обневидео од силне среће и раздраганости, не опажаше како засеца у корење и како се тек по неки стручак, засечен нревнје. Сад он зна све! Све! Више му ништа не треба да чује! Зато ли је он ћутао? Зато је мислио! Зато оће у комите!... И он се одушеви сином, чија га дотадања суровост и грубост одбијаше: па му дође,. само да је ту, да га загрли, да га се наљуби, јер му се чпњаше да ће с тпм загрљајем, загрлитн и срећу, која му се у наручју лелуја. Нинола Т. Јанковић (Наставиће се)