Delo

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ (Наставак) IV •Јулија се мало оиирала, па онда попусти. Морису је било нешто лакше што је предао своју пријатељицу барону Ријеу, него ли да је гледа како иде из руке у руке, по ћудн избора. Он је осећао да и она иодлеже овој атмосфери балској... Више се није бунила због своје наготе: не бунећи се слушала је нзразе дивљења од којих је у почетку црвенила. Много су јој пута дошанули оне изјаве насилно скраћене с којима иролазнпк, и ако је само за један тренутак у додиру.са каквом лепом женом, окушава своју срећу, проба неће ли „упалити“ а мало га жалости, уосталом, тај неуспех, јер он носле неколнко тренутака исте речн понавља другој! Ове ноћи је она заиста осетила како јој грозница страсти додирује кожу. И, гле, она сад више ннје мрзела, готово је очекивала те пзјаве, које смејући се саслушавала! Неку је иотајну радост због тога осећала. Она је размишљала: „Леиа сам, желе ме!“ и празннна К0ЈУ су годнне између ње и Мориса иравпле изгледало јој је као да се испуњава. КотПљон се довршио. Пошто су салон претворили у ноћни ресторан, вечерали су; а и жене су својнм понашањем нспуњавалн ту сличност. Неред који је игра унела у косу н тоалету нису ни мислили да уреде; још је био појачан овим необичнпм оделом. Људи н жене занимали су се обешењаклуцима. Обртали су електрични затварач те бп за то време, у мраку, усне додири-